Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Приказују се постови за мај, 2022

Прикажи све

Постови

Утисци за Васкрс

дана мај 29, 2022

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Да ли је сваком православном хришћанину неопходан духовник?

дана мај 29, 2022

веронаука

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Смисао увек на крају побеђује

дана мај 29, 2022

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Волети особу, а не идеју о особи

дана мај 29, 2022

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Зашто се толико бојимо Бога?

дана мај 29, 2022

веронаука

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

O манипулаторима

дана мај 25, 2022

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Свети Василије Острошки

дана мај 14, 2022

календар

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ауторитети и бунт

дана мај 14, 2022

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Двојник

дана мај 11, 2022

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Излет у Београд

дана мај 08, 2022

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

„Горе имајмо срца“ (појам "срце" у Светом Писму и богослужењу)

Сâм термин срце (јеврејски леб, лебаб) у Старом Завету је ретко кад имао пуко физичко значење . Срце је више означавало нематеријалне човекове аспекте . Овакво поимање прихватили су и новозаветни аутори, црквени писци, подвижници (нарочито исихасте) и уопште хришћани, од првих векова Цркве до данас . Срце је многозначан термин . Оно је носилац живота (1Сам 25, 37) Библијски аутори су сматрали да се срцем размишља : „Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се“ (ПрС 14, 33) . Христос опомиње оне који лоше помишљају у срцу своме (Мк 2, 8) . Срце је задужено и за осећања (1Сам 1, 8) . У њему може бити страх (Јн14, 27), туга (Јн 16, 6), радост (Јн 16, 22) Може се рећи да израз „сломљено срце“ долази из Светог Писма (Јез 21, 6) У срцу се стварају избори (2Сам 7, 27) Оно је извориште жеље и воље „Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели“ (Пс 37, 4) . Реч Божија „суди намере и помисли срца“ (Јевр 4, 12) . У срцу, по светом апос

Отац Арса дели нафору

Отац Арса се, ваљда, уморио од тога да буде активан свештеник. Немојте ме погрешно схватити, он је добар као 'леба, али деценије истих или сличних проблема у парохији, болесна леђа и свакодневни стрес претворили су га у особу која једва чека пензију и нема длаку на језику. „Видећеш кад дођеш у моје године.“, вели он мени. „Ако доживиш.“ Баш сад у недељу после Литургије, кад је почело дељење нафоре, започео је додатну беседу. Има обичај да тада дели неке практичне савете. А баба Смиља стоји прва у реду и све држи преклопљене дланове чекајући на'ору. „Људи, ја вас молим, ова седмица је богослужбено и молитвено веома испуњена. Знам да имате жељу да се исповедате али ако може то мало брже. “ „Ју!“, оте се баби. „Не морате одвојити толико времена да се правдате зашто сте згрешили. Више се наслушам оправдањâ, него грехова. И немојте ићи у ситнице, забога, и доносити спискове на којем пише да се грешком нисте јавили комшији или нека друга којешта. Један ми донео списак, а заборавио н

Како изгледа исповест?

Смернице за оне који су решили, може бити, и први пут да се исповеде, али и подсетник за остале. У православном етосу покајање има изузетан значај, можемо рећи да и нема Православља без покајања. Оно није само жаљење због учињеног, но суочавање са својим слабостима, окретање и кретање ка Богу. На грком, језику Јеванђеља, грех се буквално преводи као „промашај“, а покајање као „промена ума“. Покајање је, дакле, спремност и труд да мењамо себе на боље и да се уподобљавамо Богу, да равнамо своју вољу вољи Божијој, одрицање егоизма и делатна љубав. Често се Света Тајна Покајања назива Исповешћу, иако би било правилније приметити да је исповедање грехова само један њен моменат, док Покајање укључује и благодат Божијег опроштаја и њене плодове кроз наш даљи труд. Ипак, нећемо цепидлачити. О детаљима где и како ћете се исповедити сами договорите са свештеником, најчешће се то чини за време поста, јер покајање некако природно прати пост - но може увек. Махом свака парохија има своју

архива

2024 29

2023 85
2022 99
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
дешавања
звук
календар
лекције веронауке

македонско
мотивација
отац Арца
пост
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger