Ромски празник Едерлези се подудара са православним Ђурђевданом, и временом је почео да се прославља као један празник. Било би сувише опширно да објашњавамо корене овог ромског празника, али довољно је рећи да је он, вероватно, синкретистички: у њему су спољена веровања и традиције ислама, хиндуизма, а како видимо, и хришћанства. Како ме је пријатељ усмерио, изворни празник потекао је из прадомовине, Индије, и звао се Какава. Састојао се од обреда прочишћења тела и душе, прослављало се васкрсавање (обнова) природе и изворних вредности, славио се кроз колективно купање и гозбу храном која прочишћава, на обали Ганга.
Пресудно у опстанку овог празника на различитим поднебљима и у различитим
облицима је то што означава почетак пролећа, кад би Роми, некада номади,
настављали своја путовањâ. Роми су путовали кроз различите земље, богатили туђу
културу својом традицијом и музиком, истовремено усвајајући обичаје и веровања
људи са којима би се сусретали.
У оригиналној песми „Едерлези“ певач жали како сви Роми прослављају Едерлези, а
он тужно гледа јер нема овцу коју би жртвовао. Песму је препевало Бијело Дугме.
"Ђурђевдан" је љубавна песма, има најмање везе са Светим Ђорђем и
оним како се празник прославља.
Данас су наши Роми поприлично христијанизовали празник Едерлези, они су наша
браћа и сестре у Христу, те га прослављају као дан Светог Ђорђа, Ђурђевдан,
многи и као крсну славу. Неке обичаје су задржали, неке су прилагодили
хришћанском духу и дали им такво значење. Овом приликом им свима честитам наступајући празник. (Фото: BN TV)
Коментари