Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Постови

Крст који носимо често није онај који смо очекивали

дана мај 26, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Сахрана (прича)

дана мај 17, 2023

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Онима који вуку безакоње узицама од таштине

дана мај 16, 2023

блог богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Можда си баш ту где Бог жели да будеш

дана мај 12, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Поздрав "Христос воскресе!"

дана април 18, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Неприметни подвижници

дана април 06, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Вера некад и сад

дана март 28, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Oтац Теша

дана март 20, 2023

приче Свима сам био све

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Спознаја свог греха

дана март 15, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Промишљања током поста

дана март 05, 2023

богословље пост

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

Сахрана (прича)

Не могу да се задржавам. Дозволили су да присуствујем сахрани. Иако то нисам ни тражио, не након свега што ми је покојни скот учинио. Питам их: „Да дођем одмах после сахране?“. „Доћи ћемо ми по тебе“. У реду. Можда је ипак ред да се опростим ваљано. Дан јесењи, хладан, ветровит. Небо сиво. Испред гробљанске капеле стоје људи у елегантним мантилима и јакнама. Још један скупоцени аутомобил се недалеко зауставља. Из њега излази старији господин и углађена, млада госпођа. Брачни пар. Једнако елегантни као сви окупљени. И једнако равнодушни. Сва њихова лица су иста – хладна, пословна и безизражајна. Не показују тугу, потресеност, не показују ништа. Корачам недалеко од њих. Чујем њихове разговоре. Причају о послу, о берзи, о аутомобилима. Помињу покојника, па сложе лице које резигнирано прихвата судбину, или наместе поглед да делује попут израза туге, али то туга није. Нити је њихово љубазно смешење осмех какав би требао бити. Није. То су осмеси машина, то је подражавање осмеха, али у

Хришћанство и алкохол

Неумереност у алкохолу је све учесталија појава у нашем друштву која неретко доводи до разарања породицâ и уништавања човековог организма и психе. Алкохолизам порађа породично и свако друго насиље, да не спомињемо и саобраћајне удесе. Често води и до наркоманије, криминала па и самоубиства. Свето Писмо не осуђује алкохол као такав, чак наводи и неке његове добре стране. Вино се у периоду Старог Завета користило и као принос у богослужењу (Понз. 14, 22). Вино је чувано у храму и послуживано за већину верских и световних трпеза. Било је саставни део јеврејског гостопримства, гозбе на Пасху и сахранâ. Алкохолно пиће, дакле, није забрањено, будући да се може користити на радост и здравље, те псалмиста истиче да ће вино развеселити срце човеково (Пс. 104, 14-15 и слично Проповедник 9, 7). Царевима је било забрањено опијање, будући да су имали велику одговорност и потребу за трезвеношћу, док је свештеницима из сличних разлога није било дозвољено да пију за време службе у храму (Приче 31,

Момак са клупе

Повраћам испод стола у дискотеци. Опет. Киселина ми нагриза усну дупљу. Смрди. Сви плешу, скачу, вичу, окрећу се око мене, док тонем у вртлог. Осећам нечије руке. Помажу ми да изађем напоље. Видим како ме пролазници гледају с презиром, подсмехом или жаљењем. Неки ме и поздрављају, величајући моје пијанство због којег не могу нормално да стојим, ни ходам. Доводе ме до неке клупе. Пријаће му ваздух, кажу. Завучена је клупа, неће га нико приметити, нека одспава. Причају као да нисам ту. Зуји ми у ушима. Седим наслоњен на неко храпаво дрво. Да ли се то другари свађају ко ће да остане поред мене? Утонуо сам у сан. Кад сам отворио очи, није било никога. Чујем ударање баса у даљини. Склапам очи. „Лоша ноћ, а?", буди ме глас. Врти ми се у глави. Видим неког момка како седи поред мене. У руци држи пластичну чашу пива. Просечан неки тип, скроз просечан. „Што си се толико напио?", упита. „Рођендан ми је. Занео сам се."

архива

2023 22

2022 97
2021 98
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
дешавања
звук
календар
лекције веронауке

македонско
отац Арца
пост
приче
Свима сам био све
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger