Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Постови

Невероватна сила болења бриге

април 27, 2026

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз прихватање поруга - Свети Симеон Нови Богослов

март 26, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз бол због смрти вољених

март 01, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз неиспуњеност

фебруар 28, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Звучни записи предавања

јануар 29, 2026

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Свети Василије Велики

јануар 14, 2026

богословље веронаука

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Пост, хришћански празници и потрошачко друштво (предавање)

децембар 14, 2025

предавање

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ево све чиним новим (Откр. 21, 5)

децембар 09, 2025

богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 6

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Плач у цркви

Неко ме је забринуто приупитао, расплакао се у цркви и не зна шта то значи. Но махом то човек и осети и разуме. Некада је то она проста туга од срца, кад нам неко драг премине, или је у болу, или страда. Некад плачемо јер нам је тешко због ствари на које, чини се, не можемо да утичемо и у реду је изнети пред Бога. Ево ти, Господе, ти реши или усмери, слаб сам, боли ме. Некад је бол толика да ни не проналазимо најбоље речи, и само душа без речи, али нипошто не немо, вапије ка Господу. Постоји онај плач, ако човек у себи носи једну огромну бол, накупи му се расплаче се, и може у први мах бити лакше али бол остаје јер није разрешенa. Потребно је нешто у свом животу да промени, и то што пре. И то је у реду, сасвим је у реду, да пред Богом овако плачемо и тражимо утеху, уз молитву и Свете Тајне. Потребно је само пазити да у томе не дозволимо да емоције надвладају нама, имајући чврсту веру у Бога Који чује и помаже. Туга, дакле, не сме бити неутешна или очајничка, нит...

Причешће у току менструалног циклуса?

Избегавао сам да се бавим овим питањима али видим да се и даље јављају недоумице. Будући да не постоји дефинитиван, општеважећи одговор, као теолог могу да изнесем неке ставове и мишљења по том питању. Али најбољи одговор је: како ваш парох каже. У првим вековима Цркве постојала је забрана Причешћа током менструалног циклуса али због практичних, хигијенских разлога. Ова забрана је повезана и са схватањем да је жена тада ритуално нечиста, да је то једна од физичких пројава палости људске природе, која иде уз оно „с муком ћеш рађати децу” (што је Бог рекао након првородног греха). Остаје питање да ли ми можемо уопште разграничити шта јесте или није пројава такве природе. О томе касније. К ад примимо у себе Причешће, Христос је у нама, и ми у Њему – благодаћу Божјом. А Хлеб и Вино ће се сварити као било која друга храна: делом ће ући у наш крвоток, делом ће бити избачено из нашег организма. Како год, не остаје физички вечно у нама. Ако ...

Да ли се молити за некрштене?

Да ли се треба молити за некрштеног и у ком случају и да ли је то грех? Да ли је грех помолити се за тек рођено некрштено дете или треба сачекати да се крсти? Сасвим је у реду и хришћански да се молимо Богу за све људе које волимо и до којих нам је стало, па и за непријатеље, ма које вере били. За некрштене се молимо у личним молитвама, не дајући свештенослужитељима њихова имена да их спомињу у Литургији. Црква се не моли за некрштене поименице, иако се свакако моли за цео свет. Корисно је и молити за неверујуће, да би им Господ „омекшао срца“, да би пред њих поставио стазе на којима би препознали Њега као Истину. Са друге стране, иако се молимо за таквог пријатеља, морамо бити свесни да га неће наша молитва променити или спасити, већ Господ ; неће га наша молитва усмерити ка спасењу, већ он то мора учинити сам, својом вољом (ако направи такав избор). Вера је лични однос Бога и човека. У веру се зато не убеђује, она се тихо, а очигледно сведочи животом. Ми лично можемо да се помо...

Омогућава Blogger