Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови са ознаком богословље

Прикажи све

Постови

Човек је планина

септембар 07, 2026

богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Теологија прогонства

септембар 02, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и апсурди људске части

јул 17, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Пастир добри

јун 04, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Грлим вас, моји каини

мај 23, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Невероватна сила болења бриге

април 27, 2026

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз прихватање поруга - Свети Симеон Нови Богослов

март 26, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 16

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Траума читања својих дневника

Недавно нађем своје дневнике. Нисам их стално писао али већим делом живота јесам, нарочито у младости. Почнем да читам записе из различитих годин ȃ и зачудим се како је то уопште иста особа. “Оволику дозу патетике нисам дуго прочитао!”, кажем на глас и у том призовем Марка из две хиљаде шесте. Појави се, ето, преда мном, са много више косе, скоро ћосав, са 20 кила мање, лица као у бебе, бледуњав, сувоњав, клиња од 19 година. “Чуо си ме!”, поновим му. “Цмиздриш на десет страна о девојци коју ниси ни пољубио и крајње неозбиљно доживљаваш живот.” “Живот је тужан!”, каже он, а глас му много несигурнији од мог, дрхтав је кад се сукобљава, чак и на овако малом нивоу. “Није само до те девојке, нико ме не воли и умрећу сам!” Као да ми је неко прстом чачнуо ону ресу у грлу и ја замало да повратим. “Само ћути, молим те.”, кажем ја њему. “Ти си највише и писао овај дневник, а боље да си нешто конкретније радио...” “Шта?” “Не знам, копао, чупао па опет садио, није важно, мало више се...

Читао сам своје дневнике

Дуго сам избегавао да читам своје дневнике. Чак мислим да их никада нисам ни читао од када сам их написао. То су моји први писани покушаји осмишљавања живота, а још више, покушаји разумевања себе самог. Нисам сигуран да сам дневнике икада писао да буду читани, већ да бих тада исказао себе. Избегавао сам да их читам из очигледног разлога нелагоде и непријатности. Замислите сами себе док сте били тинејџери или адолесценти? Сматрао сам, дакле, да ће ми бити више непријатно и мучно, но смешно или лепо, понајмање корисно. Избегавао сам читање и због неких мојих личних падова, грехова давно исповеђених, но макар душа и зацелила, остане ти давни грех као неки зарастао ожиљак и не би да се подсећаш бола који си другима и себи наносио, и начина како си од Бога одлутао. Но ипак сам данас прочитао, на прескоке, нешто од тих дневника. И шта сам запазио? Да, постоје делови веома непријатни за читање, и нека болна подсећања, али сада, када радим са младим људима, увиђам да сам раз...

Омогућава Blogger