Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови са ознаком богословље

Прикажи све

Постови

Светост и апсурди људске части

јул 17, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Пастир добри

јун 04, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Грлим вас, моји каини

мај 23, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Невероватна сила болења бриге

април 27, 2026

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз прихватање поруга - Свети Симеон Нови Богослов

март 26, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Светост и кроз бол због смрти вољених

март 01, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 12

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Хлеб Живота - Свето Причешће и савремени изазови хришћана

Крсна слава (прича)

Деда Мићко цупка ме на коленима. Мирише на колоњску водицу, говори ми неке песмице које су мени смешне. Упире прстом у стару, малу икону смештену на сто, ослоњену на свећњак у којем гори воштаница и пита ме ко је то. „Свети Јован“, кажем. „Тако је, то нам је слава. Заштитник наш. “ Тек смо дошли из цркве, било је лепо. Стари сто је свечано уређен, десетак људи за њим. Ту ми је и отац, трудна мајка, ујак Боро, комшиница Славка, драга жена која ме чува кад су моји на послу. Убедише ме да прочитам „Оче наш“, како ме је деда научио. Окретали смо и преломили погачу. Деда ме пољуби у чело и поглади по глави. „Куда ћеш, деда?“ „Идем на мало свежег ваздуха.“ Устаде деда и оде ка вратима. Скоро да нико није ни приметио да је пошао, или није придавао нарочиту пажњу. Били су заузети живим разговорима, причали су у групицама. Једни су се осмехивали, други нешто озбиљно причали, али свакако је било лепо, живо. Деда нас све погледа, и тужно и радосно у исти мах, па нас закрсти (онако, с три спојена ...

Саговорник

У цркву је полако и неприметно ушао, елегантно обучен, и стао поред познанице која је носила плаву мараму и стајала тик испред продавнице свећа. „Видиш ли ти како се ова обукла?“, шапну јој, приметивши њен поглед ка девојци испред ње. Она климну главом. Литургија је трајала, молитве су се смењивале. Уздахнуо је, разочарано и додао: „Свашта и данашњи свештеници допуштају. Сећаш се своје мајке?“ „Она никад није без мараме ушла у цркву!“, сложи се она. Причали су окренути ка истоку, ка олтару, као деца која се дошаптавају на испиту. „А ти, да ли си икад ушла у цркву без мараме?“ Она слеже раменима. „Једном ме је мајка ошамарила што сам као девојка ушла у оволико краткој сукњи.“ „Да, неко би рекао, ништа страшно, испод колена је... Али твоја мајка је била добра жена, није ли?“ Жена сетно уздахну, а он настави: „Овим девојкама фале такве мајке. А овим свештеницима фали поштовање светиње. Само им је зарада најважнија. Гледај је.“ „Сигурно је и нашминкана.“ „Верова...

Омогућава Blogger