Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови са ознаком блог

Прикажи све

Постови

Нездраве везе као стандард

јул 11, 2026

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Оде Јаки

мај 19, 2026

блог приче

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Невероватна сила болења бриге

април 27, 2026

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Први утисци о Далмацији

новембар 23, 2025

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

До виђења, Сомборе

септембар 21, 2025

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Прихватање усамљености

јун 09, 2025

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Страх од нове љубави

април 10, 2025

блог богословље љубав

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Полако

јануар 17, 2025

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Бирамо и да ли ћемо прихватити помоћ

јануар 11, 2025

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 11

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Списак грехова (приче из богословије)

У петак прве седмице Великог Поста била би исповест свих богослова. Дошло би неколико свештеника из епархије и обављала би се света тајна исповести у капели богословије, на спрату. Прве године сви смо имали велику трему због овога. Руку на срце, пре тога наши парохијски свештеници махом нису тражили од нас да о причамо својим греховима. Можда због тога што су нас сматрали децом, а вероватније јер здрава литургијска пракса исповести није заживела, упркос њиховим настојањима. Наша је исповест до тад изгледала овако: „Кајеш ли се?'' „Кајем се.“ Епитрахиљ на главу и разрешна молитва. Требало је сад, са својих шеснаест година, стати пред непознатог свештеника и рећи шта си све грешио. Није то мала ствар. Другачије је кад то требаш изговорити, некако тај грех постаје далеко јаснији, конкретнији, а ти у својој намери озбиљнији и духовно одговорнији. Професори нас упутише да добро размислимо о свему учињеном, реченом и замишљеном, пронађемо у томе своје слабо...

Светост и апсурди људске части

СВЕТОСТ И АПСУРДИ ЉУДСКЕ ЧАСТИ Светом Григорију Богослову су сабраћа епископи много тога замерали, толико да се напослетку својевољно повукао, ради мира у Цркви (бар по питању управљања Црквом, но до смрти није престао да доприноси). Но једно од најзанимљивих замерки је била на рачун њег ове – обичности. Иако је служио Цркви посвећено у свом звању, није им деловао довољно... достојанствено, озбиљно... У ствари, властелински. О томе ће Григорије иронично писати: “Нисам знао да и ја треба да јездим на скупим коњима, у сјајним кочијама, да и мени треба да приређују дочеке, пријеме са улагивањем, да сви треба да ми се уклоне са пута и већ издалека да ме опазе и да се разбеже као пред дивљом звери.” У својој опроштајно ј беседи је рекао: „Оставите ме на миру у мојој самоћи... Дајте ми да живим са Богом, коме једином желим да угодим. Доста ми је ове буке и ових почасти које су само маска за немир“. Сматрао је да чинови доносе расејаност ума кроз бављење новцем, сукобима и политик...

Грлим вас, моји каини

Ако је од Бога, опстаће, ако није – неће. Ни моје, ни туђе. Мени успех на том пољу не значи много, јер није само мој и није до мене. Ако је од Бога, живеће моје речи, од Њега посуђене, и након што ме не буде. Ако није од Бога, па то је страшно што утемељујем толике у заблуду, и помолите се сви да то што пре прође, да нестане и мене и мојих речи. Тако да вас грлим, моји каини. Ни не знајући, смирујете ме. Спашавате ме од гордости. Радије бих изабрао смрт од ваших руку но узношење себе и над оним наизглед најмањим, најгрешнијим, па ни над вама самима – гори сам од вас оног трена кад помислим да сам бољи. Будите моји стражари, стално присутни рефлекси, не бих ли светиљку држао стално упаљеном и никад не уснуо. Хвала вам. Борећи се против мене борите се за мене. Јер ми указујете значај који не бих ни знао да имам да није вас. Јер уз ваше стално присутна комешања и спречавања ја изналазим нове, теже начине и више јачам и растем, но што бих навикнут на мирне околности и лагодан живот. Не ...

Омогућава Blogger