Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови са ознаком блог

Прикажи све

Постови

Сећам се времена...

септембар 23, 2026

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Дака и проблем кекса

септембар 07, 2026

блог Дака хумор

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Нездраве везе као стандард

јул 11, 2026

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Оде Јаки

мај 19, 2026

блог приче

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Невероватна сила болења бриге

април 27, 2026

блог богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Први утисци о Далмацији

новембар 23, 2025

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 17

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Сећам се времена...

Сећам се времена, делује далеко, древно, када бих желео нешто да сазнам и морао сам да се помучим да дођем до књиге за коју претпостављам да се бави том темом и онда бих већи део књиге прочитао и често не бих ни сазнао оно што сам желео али небројене друге ствари бих открио, и опет некако добро. Сећам се, било ми досадно, било 5 ТВ канала са небројеним репризама, књиге које су прочитане и некако сам више шетао, причао са људима... Причам и сада, али тада је то био читав маратон, читаво бинџовање разговора – мада тај термин тада није ни постојао. Не кад сам знао до зоре да причам са пријатељима и много смо се више некако смејали. Сећате се и ви, бар мало старији, кад дођеш у неко ново место, па питаш људе на улици за правац, они те пропитају и ко си и код кога идеш и кога имаш ту, неретко се и сретнете опет у другим околностима... Или их не питаш већ просто луташ новим селом, новим градом, путељком поред реке, губиш се и сналазиш. Раније сам више памтио улице, па и бандере, жбунов...

Дака и проблем кекса

Прича ми један пријатељ пре неки дан, Дарко се зове, Дака га зову, нешто премештали код њега, намештали, нешто мало експлодирало на овој врућини, но није то сад важно, сели ми у двориште да попијемо пиву, ред је после добро обављеног посла и литре пуштеног зноја, и прича ми човек. “Одем ти ја у онај хипер маркет али сад је он и већи него хипер.” “Па шта је онда?” “А откуд знам, није то метрика па да имаш милиметар, километар, откуд знам шта је веће од хипер...” “Гига?” “Ултра?” “Омнимаркет?” “Није ни важно, Марко, тамо у Београду направили маркет велик као Борча и одем ја пред полицу са кексима, да узмем тај исти кекс што једем осам векова.” “Класични онај Велнес.” “Ето, и ти знаш.” “Једеш га откад се појавио.” “Једва ти ја њега нађем. Огромне полице са кексима. Има, мислим, полица са кексима као све собе у мојој кући. Хиљаде врста кекса.” Умео је да претерује у описима, до сад вам је јасно, али шта ја знам, и у тој хиперболи лакше схватим поенту. Наставља он: “Држим ти ја онај с...

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Омогућава Blogger