Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови за јул, 2026

Прикажи све

Постови

Светост и апсурди људске части

јул 17, 2026

богословље патрологија

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Нездраве везе као стандард

јул 11, 2026

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 11

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Празнина

Те суботе је Милија Станић завршио посао, као и увек, у два сата. Отишао је у маркет, као и увек, и купио два пива. Обављао је, као по аутоматизму, све познате навике, био је то сасвим уобичајан дан. Волео је растерећење кад суботом дође кући. Нерадни дан је пред њим, увек је ту и ручак спремљен јуче, да може да се подгреје, да не би траћио време на кување, може и суботње поподне да се проведе у разоноди и ван куће. Као и увек, он је сео да једе. Изненада је осетио да нешто није као увек. Нешто недостаје. Био је то, просто, осећај. Као кад осећате да сте нешто заборавили, рецимо. Осећао је да нешто фали. Прво је помислио да је ручак, но било је све уобичајено укусно. Да му се није јело нешто друго и другачије? Не, задовољан је овом мусаком у својој режији. Поче, логично, да размишља да није нешто сметнуо с ума. Да ли је нешто пропустио на послу, да ли је заборавио неку ситну животну обавезу, неки рачун, договор са пријатељем? Не, решио је све саве...

Огањ вере Огњене Марије

Ко је Огњена Марија? Прво, сам назив није најправилнији. Звала се Марина. Марина је била ћерка многобожачког жреца. Упркос томе, веровала је у Христа, због чега је се отац одрекао. Ухапшена је због вере и намесник се заљубио у њу, будући да је била веома лепа. Понудио јој је да се уда за њега и одрекне хришћанства и тиме избегне казну. Она то није учинила. На крају мука, одрубили су јој главу. Због страдања кроз које је наш народ пролазио, Свету Марину је веома поштовао (као и Светог Ђорђа, Свету Недељу, Стефана и остале Свете Мученике). Она је била пример како треба да се истраје упркос спољашњим притисцима. Та истрајност се огледа у доброти, љубави, чистој вери и поуздању у Христа. Данас настоје да Свету Марину "претворе" у Огњену Марију, полу-митолошко биће које пали ватром све оне који се шишају или купају у базену на њен празник (наиђох на новински наслов "Светац од којег људи зазиру", што, на страшну жалост, некад није далеко од истине). Људи немају појма ко...

Списак грехова (приче из богословије)

У петак прве седмице Великог Поста била би исповест свих богослова. Дошло би неколико свештеника из епархије и обављала би се света тајна исповести у капели богословије, на спрату. Прве године сви смо имали велику трему због овога. Руку на срце, пре тога наши парохијски свештеници махом нису тражили од нас да о причамо својим греховима. Можда због тога што су нас сматрали децом, а вероватније јер здрава литургијска пракса исповести није заживела, упркос њиховим настојањима. Наша је исповест до тад изгледала овако: „Кајеш ли се?'' „Кајем се.“ Епитрахиљ на главу и разрешна молитва. Требало је сад, са својих шеснаест година, стати пред непознатог свештеника и рећи шта си све грешио. Није то мала ствар. Другачије је кад то требаш изговорити, некако тај грех постаје далеко јаснији, конкретнији, а ти у својој намери озбиљнији и духовно одговорнији. Професори нас упутише да добро размислимо о свему учињеном, реченом и замишљеном, пронађемо у томе своје слабо...

Омогућава Blogger