Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови за септембар, 2026

Прикажи све

Постови

Теологија прогонства

септембар 02, 2026

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 13

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Хлеб Живота - Свето Причешће и савремени изазови хришћана

Годишњи одмор - православна перспектива

„Шест дана ради, а седми је одмор Господу Богу твоме“, каже Божија заповест. Овим је заповеђено да радимо али и да одмарамо. Одмор „Господу Богу“ није тек ленствовање, но одмарање пребивајући у Богу, у смислу. На првом месту се овде подразумева богослужење. Исто тако, људима је потребан одмор и мимо недеље. Да отпутују, сретну се са вољенима који су далеко од њих, да упознају другу и другачију културу, да оду у ходочашће, да уживају у природи – јер и природа је Божији дар, да се сретну са људским стваралаштвом, итд. Одмор, иако (бар формално) није нужно цео у богослужбеном тону, одмор на извесни начин може да буде продужена недеља, продужена прослава Васкрсења. Не изазива ли боравак и уживање у природи захвалност пред Богом на свему што је створио? Не оплемењује ли и тело и душу сусрет са природним лепотама? Не чини ли то да се крећемо одговорније ка Христу? Није ли сусрет са вољенима живљење Христове заповести о љубави? Било да смо гости, било да ми друге угостимо. Нису ли сви и...

Омогућава Blogger