Свето Писмо (лекције веронауке)

Шта је је Свето Писмо?

БИБЛИЈА  или СВЕТО ПИСМО је збирка  књига написаних надахнућем Светог Духа, а Црквом чуване и тумачене кроз векове. То су свети списи богонадахнутих људи, у којима су они записали истине и тајне које је Бог открио. То је записани део историје сусрета Бога и људи.

Како се дели Свето Писмо?

 Свето Писмо се дели на Стари и Нови Завет (или правилније: Савез). Стари Завет описује догађаје од стварања света до доласка Сина Божијег у свет. Нови Завет описује догађаје од  доласка Христовог, а завршава предвиђањем будућности, кад ће након Христовог Другог доласка творевина бити њиме преображена, и наступиће  Нова твар.  Свето Писмо има изузетан утицај. Mилиони људи широм света тврде да су уз читање Библије променили живот. У Старом завету има тридесет и девет књига а двадесет и седам у Новом завету, тако да укупно има шездесет и шест књига. То чини канон Светог Писма. Реч „канон” је грчка реч пореклом из јеврејског ("кане") и асирског језика ("кану"), која је значила одређену меру. У данашњем смислу канон Светог Писма подразумева оне књиге које су препознате као богонадахнуте и корисне, те су убројане у канон или «правило», «поредак»  Светог Писма. 

Шта значи реч «Библија»?

Реч Библија води порекло од од грчке речи τὰ βιβλία, која се преводи као „књиге“.

Кад је написана Библија?

 Библија је писана у временском периоду од преко 1200 година. Претпоставља се да је најстарија  библијска књига записана око 1200. године п.н.е, а најмлађа крајем првог  века нове ере.

Ко је написао Библију?

 Преко 40 аутора, пророка, апостола и осталих надахнутих писаца,  писало је 66 библијских књига.  Писана је на преко три континента: Азије, Европе и Африке

Шта нам открива Библија?

Свето Писмо открива оно што нам је потребно да знамо:

n  Ко је Бог

n  Божију намеру са светом и његов циљ

n  Шта је кренуло по злу са нама и светом

n  Како ми и наш свет можемо бити у заједници са Богом и тиме достићи свој циљ

Библија открива све ово кроз велику причу. Кроз учење и мање приче које се настављају,једна велика прича говори како Бог чува човека кроз историју и упућује га ка спасењу. Ако познајемо целокупну причу, биће нам лакше да схватимо појединачне приче.

На којем језику је написано Свето Писмо?

Стари Завет је углавном написан на јеврејском , осим књиге пророка Данила и Јездре – на арамејском. Нови Завет је написан на (старо)грчком, тј. тадашњем кини-дијалекту грчког  (осим, претпоставља се,  Јеванђеља по Матеју који је написан оригинално на арамејском али је до нас дошао само облик на грчком).

Који преводи на српски постоје?

Књиге Старог завета превео је на српски језик Ђуро Даничић (1865), a Новог завета Вук Караџић (1847). Синодална комисија објавила превод Новог завета, који је Свети архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. године. Исправљени превод штампан је 1990. године. Постоји још неколико превода, али ови су за сад најбољи.

Како правилно приступати  Светом Писму? 

За добро разумевање Светог Писма потребно је донекле разумети прилике у којима је текст написан; али треба обратити пажњу и на богонадахнутост Писма и приступати му молитвено: и кад сами читамо Писмо, и кад га слушамо на богослужењу.

Свето Писмо је донекле биографија Бога у овом свету. У њему је Неописани донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету. У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса

Како, дакле, читати Свето Писмо?

Молитвено, са страхопоштовањем.То је књига која се чита животом – практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити – разумеће да је ова наука од Бога (Јн. 7,17). Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе (тумачења).

Какво место има Свето Писмо на богослужењу?

Читање Светога Писма је други велики део Литургије. То читање није исто као читање Светог Писма код куће или на неком другом месту. Ми верујемо и искуством доживљавамо да када слушамо Свето Писмо на литургији, ми слушамо живи Божији глас.  Библијске приче, догађаји и поуке нису ту као некада речене, па их се само подсећамо, него су директно, данас нама упућене.

Свето Писмо је увек на почетку, зато што увек у духовном животу, Бог има иницијативу. Прво се Бог обраћа нама, а ми онда одговарамо Богу. Литургија је дакле, обраћање Бога нама кроз Свето Писмо и наш одговор Богу кроз молитву

(НАПОМЕНА: Текстови са ознаком лекције веронауке нису искључиво моја ауторска дела, већ је у њих унето много тога од разних аутора, а што би послужило бољем представљању Православног хришћанства. Некада давно сам стварао ове лекције за потребе наставе Православног катихизиса али нисам тада памтио, ни наводио своје изворе и литературу, јер нисам мислио да ћу их објавити јавно, али се јавила потреба да то учиним. Те ће ми прави аутори опростити, јасно је да ово не радим због своје самопромоције, но због проближавања Православља радозналима. )