Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Приказују се постови за 2021

Прикажи све

Постови

Пад са пута

дана децембар 30, 2021

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Света си, мајко

дана децембар 29, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Страх и сујеверје

дана децембар 28, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Урлик

дана децембар 27, 2021

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Трачеви

дана децембар 22, 2021

блог богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Самосажаљење

дана децембар 21, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Има ли доброта границе?

дана децембар 11, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Православље није "религијски фолклор"

дана новембар 24, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Две врсте славља

дана новембар 23, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

„Горе имајмо срца“ (појам "срце" у Светом Писму и богослужењу)

Сâм термин срце (јеврејски леб, лебаб) у Старом Завету је ретко кад имао пуко физичко значење . Срце је више означавало нематеријалне човекове аспекте . Овакво поимање прихватили су и новозаветни аутори, црквени писци, подвижници (нарочито исихасте) и уопште хришћани, од првих векова Цркве до данас . Срце је многозначан термин . Оно је носилац живота (1Сам 25, 37) Библијски аутори су сматрали да се срцем размишља : „Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се“ (ПрС 14, 33) . Христос опомиње оне који лоше помишљају у срцу своме (Мк 2, 8) . Срце је задужено и за осећања (1Сам 1, 8) . У њему може бити страх (Јн14, 27), туга (Јн 16, 6), радост (Јн 16, 22) Може се рећи да израз „сломљено срце“ долази из Светог Писма (Јез 21, 6) У срцу се стварају избори (2Сам 7, 27) Оно је извориште жеље и воље „Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели“ (Пс 37, 4) . Реч Божија „суди намере и помисли срца“ (Јевр 4, 12) . У срцу, по светом апос

Отац Арса дели нафору

Отац Арса се, ваљда, уморио од тога да буде активан свештеник. Немојте ме погрешно схватити, он је добар као 'леба, али деценије истих или сличних проблема у парохији, болесна леђа и свакодневни стрес претворили су га у особу која једва чека пензију и нема длаку на језику. „Видећеш кад дођеш у моје године.“, вели он мени. „Ако доживиш.“ Баш сад у недељу после Литургије, кад је почело дељење нафоре, започео је додатну беседу. Има обичај да тада дели неке практичне савете. А баба Смиља стоји прва у реду и све држи преклопљене дланове чекајући на'ору. „Људи, ја вас молим, ова седмица је богослужбено и молитвено веома испуњена. Знам да имате жељу да се исповедате али ако може то мало брже. “ „Ју!“, оте се баби. „Не морате одвојити толико времена да се правдате зашто сте згрешили. Више се наслушам оправдањâ, него грехова. И немојте ићи у ситнице, забога, и доносити спискове на којем пише да се грешком нисте јавили комшији или нека друга којешта. Један ми донео списак, а заборавио н

Да ли се молити за некрштене?

Да ли се треба молити за некрштеног и у ком случају и да ли је то грех? Да ли је грех помолити се за тек рођено некрштено дете или треба сачекати да се крсти? Сасвим је у реду и хришћански да се молимо Богу за све људе које волимо и до којих нам је стало, па и за непријатеље, ма које вере били. За некрштене се молимо у личним молитвама, не дајући свештенослужитељима њихова имена да их спомињу у Литургији. Црква се не моли за некрштене поименице, иако се свакако моли за цео свет. Корисно је и молити за неверујуће, да би им Господ „омекшао срца“, да би пред њих поставио стазе на којима би препознали Њега као Истину. Са друге стране, иако се молимо за таквог пријатеља, морамо бити свесни да га неће наша молитва променити или спасити, већ Господ ; неће га наша молитва усмерити ка спасењу, већ он то мора учинити сам, својом вољом (ако направи такав избор). Вера је лични однос Бога и човека. У веру се зато не убеђује, она се тихо, а очигледно сведочи животом. Ми лично можемо да се помо

архива

2024 29

2023 85
2022 99
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
дешавања
звук
календар
лекције веронауке

македонско
мотивација
отац Арца
пост
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger