Трачеви

 

"Зашто да ми смета кад о мени трачаре?

Човек који пати од сујете, који служи само себи, много му је стало до тога какви су други према њему.

Али, ако би служио Богу, онда би се бринуо само за онога коме служи, за Бога, и не би га занимало шта други о њему причају. "(Патријарх Павле)

Ово је жива истина, никад нисам могао најбоље да разумем људе који сувише маре ако о њима кружи неки трач или људи немају о њима онако позитивно мишљење колико би они волели. Могао бих да разумем уколико то оде толико далеко да утиче на породицу или се неосновано покрене руља за линч, тада треба озбиљна реакција, остало је "пси лају, каравани пролазе".

Да бих то објаснио на што једноставнији начин, користићу се логиком тих људи, уплашених због мишљења других о себи.

Да ли би им сметало да о њима лоше мисли неки лопов? Вероватно не.

Да ли би им сметало да о њима лоше мисли колега? Вероватно би.

А претпостављени? Сигурно.

Да ли би им сметало да лоше о њима мисли нека јавна личност коју иначе поштују? Него шта, још више.

Ако се крећемо још више ка „горе“, да ли би им сметало да Бог има лоше мишљење о њима? Овом логиком, итекако би требало да им смета. Ако сте верујући, по свакој логици би требало да вам буде најважније шта Бог мисли о вама.

Е сад кренимо силазним путем.

Да ли је заиста важно шта мисли наш први претпостављени или колега уколико Бог има добро мишљење о нама? И уколико је наша савест мирна, тј. пред људима се нисмо пројавили као нељуди (што опет утиче и на то какви смо пред Богом).

На крају свега, није важно туђе мишљење о нама, но наш однос према другима и Богу. Други могу да мисле све најгоре о нама, но то нас не повређује ако нам је срце на месту и Бог уз нас, а Он је ту док смо ми уз Њега.

Како оно Достојевски рече, кад би човек терао сваког пса који успут залаје на њега, никуд не би доспео.