Православље није "религијски фолклор"

 Као по неком правилу, обично се људи који много причају о богослужењу, свештеницима, обичајима и чудима Божијим - пројаве као нељуди. Дабоме, не могу их све сместити под исту капу, вероватно има изузетака, али моје лично искуство говори овако. И онда се сневеселим, јер многимa je Православље као "религијски фолклор". Оду на Литургију јер их фасцинирају одежде, песме, иконе, боје, занимљиве су им кретње, поредак, боја гласа говорника и избор његових речи. Воле да праве венчиће од траве на Духове и да се провлаче испод плаштанице, да проверавају црвена слова у календарићу и држе их се, да се обуку свечано недељом и који пут (а можда и сваки) стану у ред за Причешће. Али на томе се често завршава сва њихова вера. Кад дође до оног где се гладни хране, болесни обилазе, тих људи нема нигде, ни за лека. Нема их ни у покушајима да се стање другог разуме, све потчине својој визији исправног и погрешног, па су склони осудама, презиру, па и сплеткама и неделима.

Сви ови на почетку наведени моменти који су присутни у Православљу су битни али служе да би усмерили и указали Пут, Истину и Живот, не да би Га заменили. А многи, у незнању или у тврдодушности, временом почну да обожавају богослужење само. И уз њега обичаје, чуда, реликвије, па и светитеље. А да "сами себе, једни друге и ЦЕО ЖИВОТ СВОЈ" предају Христу Богу, то тешко. Тобож верују у Бога али се понашају као да Он није стално ту, или Га прилагоде својим идејама. Не говоримо ово као осуду, него као жаљење што нема више људи да с њима делимо праву радост хришћанске вере. Нека их Господ усмери.

Црква је, на крају, и болница, долазимо сви са својим греховима и недостацима, да се лечимо и испунимо благодаћу. Али ни то се не дешава мимо наше слободе, имамо одговорност ширу од стајања у храму, као и што исцељен болесник мора да се држи упута лекара и кад напусти болницу.

(Ово нипошто не значи да је довољно бити добар човек да би себе називали хришћаним, нити да поменуте особе не треба да иду у цркву, немам благу представу на основу чега су неки донели такве закључке. Као кад бих критиковао људе који се не држе докторских савета, па ми неко напише: шта сад, зар они не треба да иду у болницу?)

(Слика је само ради илустрације и нема везе са описаним особама.)