Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови са ознаком дешавања

Прикажи све

Постови

Impressione Convegno ecumenico Called to Hope

април 24, 2025

дешавања italiano

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Путовање у Рим – Призвани на наду 2025.

април 24, 2025

дешавања

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ми, деца, дочекујемо Христа (Врбица 2025.)

април 12, 2025

богословље дешавања

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

„У тамници бејах..."

јануар 08, 2024

богословље дешавања

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Активности

децембар 20, 2022

дешавања

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 17

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Васкрсење сина наинске удовице (Двадесета недеља по Духовима)

Јуче смо обишли гробна места наших преминули, данас слушамо Јеванђеље о Христу Који васкрсава мртве. На јутрењу смо читали одломак из Јеванђеља који говори о Христу Који се јавио ученицима и показао им се у Свом васкрслом телу. Васкрсао је и поручио: „блажени који не видеше, а вероваше“ (Јн. 20,29). Јучерашње богослужење се употпуњује данашњим. Ово је дводневни празник. Задушнице, упркос раширеном, погрешном мишљењу, не треба називати „празником мртвих“. Јер они физички мртви итекако су живи пред лицем Божијим и једног дана ће попут Њега васкрснути. То је празник живих, празник победе живота над смрћу, празник Васкрсења. То потврђује и одломак који говори о томе како је Христос васкрсао сина јединца наинске удовице. Христос са мноштвом ученика (више од дванаест) код капије града Наина сусреће поворку која, како каже Лука, износи покојника. У оно време градови су били утврђени зидинама и није се смело сахрањивати унутар зидова града,...

Теологија прогонства

“ Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој? ” (Псалам 137, 4) Чини се да је свет одувек имао прогнанике. Православна вера на њих не гледа само као на личности које доживљавају тренутну, тескобну ситуацију, нити само кроз призму политичко-друштвених околности. Прогонство има своју дубоку духовну и егзистенцијалну димензију. У ширем контексту, сви хришћани су странци на земљи. Први људи су заслужено прогнани из рајског врта. Као њихови потомци, сви стремимо повратку у Рај. Повратак нам је омогућио Христос Својим Васкрсењем и позиво м да се с Њим сјединимо, у Чаши Господњој и кроз све што чинимо. Ако смо доследни Његовом позиву, неминовно је да се осетимо као да не припадамо овом, често окрутном и бездушном, отуђеном свету. Тако за хришћане пише у старом спису, “Посланици Диогнету”: “ Живе у отаџбинама својим, али као пролазници. Као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина. ” Кад посматрам...

Кратка запажања

Нема хришћанства без гледања у очи. И иконе кад целивамо, гледамо у очи ликова и разазнајемо особе. Увек питам ђаке кад уђемо у цркву, већ су "увежбали": КОГА смо пољубили? Знамо сви да је то икона, но пусти ти стакло, боју, облик, важније је кога си гледао, коме се молио, љубав упућивао. Скупимо ми помоћ за децу и лепо је то и племенито, но идемо да ту помоћ поделимо и са децом се дружимо, да их упознамо. Доброта се везује за личност више но за само дело. И тако, по мало, учим их да не буду тик поштоваоци обичаја и ритуала, или тик хуманисти. Добро је поштовати обичаје и бавити се хуманитарним делом али да би био хришћанин ти мораш своју личност отворити ка личношћу другог, био то Бог, светитељ или неки други човек, и везати се за њу и дозволити додир. Мораш дозволити себи да будеш отворен али и рањив. Тако да та прича како се храна на гробу, на земљи или мермеру, оставља за гладне уопште не пије воду: позови гладне, као човек, на даћу. То је читава поента даће, која заи...

Омогућава Blogger