Пауза

 

Онима који су изненађени мојим (ваљда) привременим одласком са друштвених мрежа, дугујем објашњење.

Једноставно, имам сувише обавеза, посветио сам се стварима потребним да бих могао да нормално живим. Не видим икакав значајан лични напредак дуже од деценије писања на мрежама (ни као теолога и писца, ни уопште животно). Снаге су се истрошиле. Упркос подршци многих то није довољно да толико себе улажем и упоредо стагнирам.  Овде ћу објављивати текстове, као што сам на самим почецима. Све раније текстове можете овде пронаћи, те се ништа значајно ни не мења. Можда неће имати толику прегледност али кога занима доћи ће и прочитати, и можда ће и сâм делити по друштвеним мрежама а и не мора, није ми то никад ни био циљ. Хвала свима који су ми пружали подршку, како лепим речима, дељењима, продуктивним разговорима, тако и повременим уплатама које су много значиле (разумљиво је ако све те подршке престану). 

Дошао сам до периода неког нездравог умора и сувише дуго траје.  Боље да се повучем. Контактирати ме можете преко мејла marko.i.radakovic@gmail.com, но то нек буде само везано за договорену кафу или неки договор за сарадњу. За верске недоумице и животна страдања имате своје свештенике и своје вероучитеље. Истичем да ја немам благослов ни на блогу да објављујем текстове, а камоли на себе да узмем такву врсту одговорности – нити је уопште потребно. Не постоји онлајн духовност. Можда баш зато и не изненађује зашто се не вреднује ово што сам радио, многи мисле да сам то покушавао. Књиге неће бити без добијеног благослова. Већина блиских особа свакако има и мој број телефона. 

Живи били. 

 Марко