Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Приказују се постови за октобар, 2020

Прикажи све

Постови

Бувљак

дана октобар 28, 2020

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћани и тзв. "Ноћ вештица"

дана октобар 24, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Месни хлеб (богословија)

дана октобар 20, 2020

богословија приче

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ко нас је привео Христу?

дана октобар 20, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћанска радост

дана октобар 17, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Праведни Ноје и женине жеље

дана октобар 15, 2020

приче хумор

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћанство је делатно или то није хришћанство

дана октобар 10, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Купите књигу и помозите девојчици

дана октобар 08, 2020

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Страх од одлуке

дана октобар 01, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

„Горе имајмо срца“ (појам "срце" у Светом Писму и богослужењу)

Сâм термин срце (јеврејски леб, лебаб) у Старом Завету је ретко кад имао пуко физичко значење . Срце је више означавало нематеријалне човекове аспекте . Овакво поимање прихватили су и новозаветни аутори, црквени писци, подвижници (нарочито исихасте) и уопште хришћани, од првих векова Цркве до данас . Срце је многозначан термин . Оно је носилац живота (1Сам 25, 37) Библијски аутори су сматрали да се срцем размишља : „Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се“ (ПрС 14, 33) . Христос опомиње оне који лоше помишљају у срцу своме (Мк 2, 8) . Срце је задужено и за осећања (1Сам 1, 8) . У њему може бити страх (Јн14, 27), туга (Јн 16, 6), радост (Јн 16, 22) Може се рећи да израз „сломљено срце“ долази из Светог Писма (Јез 21, 6) У срцу се стварају избори (2Сам 7, 27) Оно је извориште жеље и воље „Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели“ (Пс 37, 4) . Реч Божија „суди намере и помисли срца“ (Јевр 4, 12) . У срцу, по светом апос

Како изгледа исповест?

Смернице за оне који су решили, може бити, и први пут да се исповеде, али и подсетник за остале. У православном етосу покајање има изузетан значај, можемо рећи да и нема Православља без покајања. Оно није само жаљење због учињеног, но суочавање са својим слабостима, окретање и кретање ка Богу. На грком, језику Јеванђеља, грех се буквално преводи као „промашај“, а покајање као „промена ума“. Покајање је, дакле, спремност и труд да мењамо себе на боље и да се уподобљавамо Богу, да равнамо своју вољу вољи Божијој, одрицање егоизма и делатна љубав. Често се Света Тајна Покајања назива Исповешћу, иако би било правилније приметити да је исповедање грехова само један њен моменат, док Покајање укључује и благодат Божијег опроштаја и њене плодове кроз наш даљи труд. Ипак, нећемо цепидлачити. О детаљима где и како ћете се исповедити сами договорите са свештеником, најчешће се то чини за време поста, јер покајање некако природно прати пост - но може увек. Махом свака парохија има своју

Апологија икона (против модерног иконоборства)

Видим да се рађа нови талас иконоборства, овај пут под утицајем неких протестантских виђења. Кажем тако, јер познајем изузетне протестантске теологе код којих, иако имамо различита виђења, никада нисам видео овакав, крут и једнострано осуђивачки, чак нападачки наступ. Највероватније је нео-иконоборство поникло од неких секти, којих је све више, али примећујем и све већи број људи који самостално тумаче Свето Писмо или уз помоћ псеудо-теолога са јутјуба. - Први аргумет: кршење Божије заповести. Поменути сматрају да поштовањем икона ми кршимо Божију заповест „Не прави себи идола, нити каква лика, немој им се клањати, нити им служити“. О свему овоме су много боље и детаљније говорили оци Седмог Васељенског сабора 787. године, а нарочито Свети Јован Дамаскин, чије ћу неке аргументе поновити, а чија дела свесрдно препоручујем за читање. Пре Христа људи нису осликавали Бога јер је било немогуће да се ослика Бог Којег нико није видео. Али кад је Бог по својој великој љубави постао Чо

архива

2024 29

2023 85
2022 99
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
дешавања
звук
календар
лекције веронауке

македонско
мотивација
отац Арца
пост
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger