Некада се питам колико су муке имали библијски јунаци са својим женама, а ми о томе немамо појма. Рецимо, Ноје.
„Шта ти је ово? Ово зовеш барком?“
„Шта фали, жено?“
"Што ниси мајстора неког знао, све усвињиш.
Унутра је све од смоле, смрди.“
„Мора да буде смола, иначе ће барка пропуштати воду...“
„Па припази мало, погледај овај хаос овде! Ако мајсторишеш, не мораш све запрљати. Ко ће то све чистити после? Ја ти сигунро не купим сву ову пиљевину!“
„Не бој се, Јафет ће.“
„Шта је ово? Је ли то твор? Је ли ово... а, не, господине. Ја ти не путујем поред твора, и магарца и... Слон? Заиста?“
„А добро, жено, Бог ми се јавио, морам.“
„Знам. Знам.”
„Значи, најзад ми верујеш?”
„Верујем ти да ти се Бог јавио. И мени би се Бог јавио да сам толико попила.”
„Нисам био пијан, рекао сам ти. Али мора да иде по пар од сваке животиње и шта ја сад да радим?”
„Ма не занима ме. Нађи неко решење. Уништиће ми слон мајчину грнчарију.“
„Неће, Емзара, све су животиње питоме, види како мазим ову ружну животињу, види је, како се мази.“
„Шта је то, ужасно је?”
„Немам појма али изгледа као да би нас појело да нас је срело у дивљини. Јел' да да би нас појела, ругобице мазна, јел' да, јел' да?”
„Боже, за кога сам се ја удала.“
„А и не морамо да вучемо грнчарију за собом, ионако смо дупке пуни.“
„Да, не морамо то да вучемо, али битно да су у барку стала бурад са вином и сушено месо. То може да стане, а моја грнчарија не може! Шта ћемо са мојим хаљинама? Хоћемо ли их искористити да угрејемо бебе ракуне ? Пошто ће се то десити, Ноје, не можеш очекивати да ставиш по пар од сваке врсте животиња у узак простор и да оне апстинирају ко зна колико дуго! Постоји ли горе путовање? Плутати данима, можда месецима у овом смрдљивом бурету смоле и слоновог измета, док се поред нас паре стотине животиња! Ајаооо, боље да се просто одмах удавим!“
„Претерујеш, драга! Ти, као, знаш ко ће апстинирати, а ко не.“
„ Аааааа знам сасвим сигурно, Ноје, знам сигурно ко хоће. И направи овде један прозор, да гледа у сунце, да ме буди ујутро. Све је тако мрачно и мемљиво, погушићемо се овде.“ (Марко Радаковић)
Коментари