Хришћани и тзв. "Ноћ вештица"

Као деца смо дању сакупљали јаја и слаткише на Васкрс. Успут смо се куцали  јајима и забављали. За Божић бих кренуо у својеврсну турнеју као положајник. И опет би било много слаткиша и забаве. Био сам обучен уобичајено, нисам осећао никакав притисак друштва да треба да купим одређену маску или одећу, нити је од мојих домаћина очекивано да имају купљене слаткише. Носио сам исту мајицу као сваки дан, за Божић своју карирану кошуљицу (мало свечаније), а домаћини би ме понудили воћем, домаћим колачима, јајима, пршутом и соком од вишње.

Али данас то није довољно. Не можеш дати детету тек неку јабуку или јаје, нити печен колач, дај му раније купљен слаткиш. Награди његову раније купљену маску. Млади, дајте новац на журку, ипак је то кул и забавно. Подржи тренд који је туђ и вештачки јер је то данас модерно и пожељно.

Не може неко бити и православни хришћанин и прихватати синкретизам („вероваћу у Христа и све што ми се понуди“). Поштујемо друге религије и њихове обичаје, али их не усвајамо као своје. Прихватање туђих обичаја би било могуће уколико се они не косе са Јеванђељем. Такозвани празник „Ноћ вештица“ се суштински коси са свим у шта хришћани верују. Ево како то објашњава Свети владика Николај:

«Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку (гасила би се ватра огњишта). Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити. Уколико неко од живих не би угостио душе умрлих, стигла бих их освета бога Самхаина.»

Данас већина не верује у овај пагански/капиталистички обичај али га, гле чуда и нелогичности, упражњава. Маскирање и тумарање по мраку је својеврсно богослужење у складу са поменутим веровањем. И можда Келти нису веровали у Сатану, али Самхаин би, по својој функцији и својствима, овде био њихова верзија истог.

Тако да не би било изненађење уколико би у будућности деца похитала насмејана од уха да сакупљају ноћу слаткише, са пентаграмом исцртаним на прсима, вештачком крвљу по целом телу и осталим морбидностима који овај празник изискује.

Хришћани у прва три века су говорили: "Нећу учествовати у паганском богослужењу јер би то било одрицање од мојих веровања и од љубави којом ме је Бог први заволео. Радије ћу умрети." И умирали су због тога.

Хришћани у 21. веку говоре: "Учествоваћу у журци поводом старог паганског обичаја, свакако у њега не верујем, па се не рачуна. Или ћу децу усмерити да у томе учествују, важно да је нама лепо."

И то чине јер им представља превелику жртву да то вече остану кући и разликују се од већине.

Кажу, нема то везе са Ноћи вештица, него са маскама и журкама. У реду, зашто се то онда чини баш 31. октобра? У већини школа постоји маскенбал за време Дечије недеље. Не види нико ништа лоше у томе да се деца забаве. Не морају се маскирати у серијске убице из филмова, нити обележавати туђи празник. Исто и за журке. Ако нема везе са Хелоувином, зашто је журка тог датума?

Помпа за Ноћ вештица је још једна у низу доскочица великих трговинских ланаца и кафића да што боље продају своје производе. То уједно користи и да се православни обичаји и празници замене туђим. Неколико генерација касније то ће се и десити.

Да се разумемо, сличне доскочице да продају свој производ маркети и кафићи користе и за православне празнике, те данас није ником чудно ако може у маркету да купи «освештан бадњак», или да дочека православни Божић у дискотеци уз промоцију куване ракије и го-го плесачице.

То је тек наша срамота.

Хришћанима је Ноћ вештица прихватљива као лекција историје, социологије или је помену приликом изучавања страног језика, јер се тако упознају са туђим обичајима. Било какво маскирање, обилажење хелоувин журки где се не плаћа улазак ако носиш маску, или било каква митологија која се испреда око Ноћи вештица и подржавање исте, коси се са вером у радосну вест о Васкрсењу, а самим тим и са хришћанством.

Занемарујемо ћирилицу, заборављамо наше старе песме и фолклор, одбацујемо хришћанске вредности, гнушамо се патриотизма и упиремо прстом у њега као да је нацизам, а на сваки позив Цркве како су неке стваре неспојиве са нашом вером – згражавамо се зашто је она тако ускогруда и нетолерантна.

Једни то виде као обнову паганизма, други га сматрају као још један капиталистички празник. У суштини су и једни и други у праву.

Ноћ вештица заиста има корене у паганизму и њиховим обичајима, али ако ћемо истину, и многи хришћански обичаји имају корен у паганизму. Разлика је што је Црква тим обичајима дала хришћански смисао и симболику, те се у свести људи сасвим изгубила та паганска димензија (са изузецима који нису сасвим схватили суштину обичаја, ни вере).

Данас је капиталистичко друштво усвојило многобожачки обичај "Ноћи вештица" и дало му свој смисао и симболику. Купи костим, купи слаткише, купи декорације, попусти и акције за Helloween, тематска журка, купи карту за хорор филм, итд, итд. И полако, скоро неприметно, својим симболима, својим језиком и порукама, капитализам или боље рећи: потрошња као да постаје нова религија. Купи и буди срећан, дај новац да би конзумирао мир, буди богат да би искусио рај на земљи, пристани на наше симболе, језик и обичаје, да би те друштво прихватило.

Ни ово није новина, Христос каже да се не може служити и Богу и мамону. Мамон је био сиријско божанство богатства, а у раном хришћанству је био синоним за превелику склоност ка новцу, за похлепу и себичност. Преведено у модерни језик, мамона можемо назвати нездравом приврженошћу ка новцу, материјалном, ка телесном уживању.

Мала је разлика између обожавања неког идола или непостојећег божанства, и несвесног обожавања визије себе који ужива у материјалном.

Но, треба више да говоримо о Светом Јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, што ћу учинити у наредним текстовима. јер нико ко није упознат са животима и значајем ове двојице, нико ко не познаје своју веру и обичаје нема право да се противи туђим.

Са неким стварима морамо раскрстити или ћемо нестати као народ, а све мање нâс има уопште право да се назива православнима. Не можеш служити и Богу и мамону. Одлучи се. Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју ти потурају.

Ко год и како год је потурао.

Марко Радаковић

Аудио запис на ову тему, са часа православне веронауке послушајте овде.

 P.S. Jasno je da je tekst upućen pravoslavnim hrišćanima, ne zadirem u to šta neko drugi veruje ili šta praznuje.