Бог даје и позицију у друштву

 

Помињали смо данас на часу Светог Димитрија, човека који је тада био војвода града Солуна, а који је одбио да послуша царску одлуку која се косила и са вером и људскошћу.

„Колико би данас политичара тако урадило?“, питају ђаци.

Нисмо на то навикли, људи високо позиционирани у власти углавном све подреде позицији.

Свети Димитрије је сушта супротност Пилату.

Ако можда неко не зна, Понтије Пилат је онај који је Христа осудио на смрт, иако Га је сматрао невиним. Али уплашио се народа који је припретио да ће се и самом цару жалити. Уплашио се да не изгуби своју позицију, што укључује власт, имање, итд.

Има људи, перу руке, овако или онако, а најчешће је то зарад утиска јавности. Као да јавно ограђивање ишта значи пред лицем Божијим. Као да можеш градити своју личност на основу јавног мњења. Не можеш. Бог зна ко си и какав си, таман да цео свет мисли супротно. Бога не можеш слагати. И не смеш заборавити да управо Он дозвољава да будеш ту где јеси. Надређени или подређени – они те могу подићи или збацити, но све је по Божијем допуштењу.

Тако је Христос Пилату одговорио: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго.” (Јн. 19, 11)

Ту си где јеси зато што ти Бог даје. Прво Бог, па тек онда сви остали.

Исто тако, таман да те милијарде смртника подржава и слави, Бог те у трену може срушити са трона. Таман да си одбачен од милијарди људи, Бог те у трену може узвисити у слави. А Он узвисује само оне који су спремни да се због другог понизе. И понижава оне који се над другима узносе. (Лк. 18, 14)

Стајати у Божијој слави је далеко узвишеније него и сенка икакве људске славе. Шта ће коме људска слава? И шта трајно има од ње?

Свети апостол Павле нас учи да је Црква Тело Христово. Сваки уд је важан, свако обавља одређену функцију, по дару и могућностима које му је дао Бог. Ако ти, као уд на Телу Христовом, срљаш против других удова или радиш против њих, шта онда?

Знамо да се на људском телу уд заражен гангреном одсеца и баца, да не би цело тело страдало. Не заваравајмо се. Бог је многомилостив и дуготрпељив. Али и Он одбацује од Себе они који упорно срљају против ближњих, који не маре за Тело, но све чине утврђени у лажи да су они једини битни. То су они којима ће у онај час рећи: «Идите од мене, не познајем вас.».

Закључише ђаци, веома паметно – како време прогона хришћанâ поново долази. Негде је већ дошло. И сви ми имамо слободу да се пројавимо као нељуди или људи, да перемо руке пред народом или да се Христу прикључимо на путу до Голготе. Којем се царству приклонимо, том ћемо царству и служити, ту ћемо и славу добити.

Избор је наш.

(Марко Радаковић, slika Lars Lindgren)