Ако је од Бога, опстаће, ако није – неће. Ни моје, ни туђе. Мени успех на том пољу не значи много, јер није само мој и није до мене.
Ако је од Бога, живеће моје речи, од Њега посуђене, и након што ме не буде.
Ако није од Бога, па то је страшно што утемељујем толике у заблуду, и помолите се сви да то што пре прође, да нестане и мене и мојих речи.
Тако да вас грлим, моји каини.
Ни не знајући, смирујете ме. Спашавате ме од гордости.
Радије бих изабрао смрт од ваших руку но узношење себе и над оним наизглед најмањим, најгрешнијим, па ни над вама самима – гори сам од вас оног трена кад помислим да сам бољи.
Будите моји стражари, стално присутни рефлекси, не бих ли светиљку држао стално упаљеном и никад не уснуо. Хвала вам.
Борећи се против мене борите се за мене. Јер ми указујете значај који не бих ни знао да имам да није вас.
Јер уз ваше стално присутна комешања и спречавања ја изналазим нове, теже начине и више јачам и растем, но што бих навикнут на мирне околности и лагодан живот.
Не борим се против вас, јер тиме бих пристајао на правила ваше игрице, но моја пажња није у вашој претњи, но у Божијој љубави. Растем и снажим у заједници јер јој се дајем. Мало, никакво, али опет, мере су другачије.
Грлим вас, моји каини.
Коментари