Свети Лука
је био лекар, сликар, писац, мисионар. Сјајан пример особе која је учинила све
што може да умножи све своје дарове које му је дао Господ. А кад се човек
труди, Бог му даје дар на дар. Иначе је био родом из Антиохије, веома школован,
и при боравку у Јерусалиму одушевио се Христовим речима и делима, те постао
један од седамдесет апостола (осим оних 12, најближих Христових ученика, било
је и ових 70, јер многа срца је дотакла Христова проповед ). На путу за Емаус
је заједно са Клеопом видео Васкрслог Христа (Лк.24). Касније је у Рим путовао
са Апостолом Павлом (који га назива „љубљеним лекаром“ Кол. 4,14). Написао је
Јеванђеље и Дела апостолска. Осликао икону Пресвете Богородице коју је лично
познавао, као и апостола Петра и Павла. Тако се сматра и оцем иконописања. У
84. години је пострадао због вере: обешен је о дрво маслине. Мошти су му једно
време биле у Смедереву, за време Ђурађа Бранковића, а данас почивају у цркви
Светог Николе у Падови. Иначе Светог Луку молитвено прослављају као свог
заштитника лекари и медицински радници, али и иконописци. Молитвено га
прослављају и многе српске породице којима желим срећну крсну славу, а свима
нама срећан празник Светог Луке (и Светог Петра Цетињског, о коме ћемо
касније).
Главне
карактеристике Јеванђеља по Луки.
Свети Лука је своје Јеванђеље наменио хришћанској заједници чија убеђена нису
била јединствена. Какво место у Цркви имају незнабошци, изгнаници, жене,
гладни, болесни, робови, слободњаци? Како се Христос поставио према Јудејцима,
како према незнабошцима; шта је Царство Божије, итд. Ово Лука покушава да
објасни у свом Јеванђељу.
Објашњава да је Христос Спаситељ за све људе. Он је испунио јеврејска
ишчекивања и прихватио месијанску мисију али Га сопствени народ често није
прихватао. Његово Јеванђеље захтева преданост. Лука представља Христа као Слугу
Божијег (анавим) и Месију који испуњава Очеву намеру. Христос припрема и
указује на значај дела Светог Духа и доноси радост Својим следбеницима. Божија
љубав је намењена свима: доступна је и Самарјанина, незнабошцима, Јеврејима, порезницима,
грешницима и људима на лошем гласу. Опис јављања анђела Богородици објашњава и
њен значај за цео људски род.
И иначе Лука посебну пажњу даје односу Бога према девојкама и женама: прича нам
о значајном сусрету Марије и Јелисавете, Христу Који је васкрсао сина удовице
из Наина, о жени која је помазала ноге Христу у кући Симона фарисеја. Живописно
описује и догађаје везане за Марију Магдалену, и сестре Марију и Марту. Жене су
прве сазнале за Васкрсење и јавиле апостолима.
Лука више од свих јеванђелиста помиње „хваљење Бога“ које се наглашава већ од
самог почетка кад Марија хвали Бога након Благовести, а ту су и молитве
захвалности Светог Захарије након што му се родио син, и хвала Светог Симеона
(„Сада отпушташ у миру слугу свога...“).
Лука наглашава и значај Светог Духа и приказује Христа као Онога Који се моли.
Бог се брине и о сиромашнима и богатима, „успешнима“ и посрнулима и нуди радост
спасења свима Који Му приђу.
О Светом Марку и његовом Јеванђељу прочитајте овде.
Коментари