Свети Марко је био сапутник и помоћник св. апостола Павла. А кад је са ап.
Петром био у Риму написао је Јеванђеље, намењено првествено страдајућим Римљанима
хришћанима. Био је први епископ у
Египту. У Алексадрији је мисионарио и основао Цркву. Али многобошци су га омрзнули,
везали и вукли по калдрми, од чега је мученички пострадао. Његов симбол је лав јер своје Јеванђеље почиње проповеђу Светог
Јована Крститеља који је као лав, „глас
оног што виче из пустиње“. Његове мошти се данас налазе у Венецији.
Вероватно најстарије од четири Јеванђеља, Марково Јеванђеље је написано
за време гоњења хришћана у Риму од стране Нерона и римске власти. У страшним
временима, Марково Јеванђеље доноси наду и утеху. Он пише да је Бог учинио први корак и послао Свог Сина, чиме
наступа ново доба, са стварним благословима. Али парадокс новог доба је да
патња претходи спасењу, но Бог подржава оне који су Му верни. Мерило хришћанске
преданости је исповедање Исуса као Сина Божијег. Христос није одбацио
страдање, оно је и саставни део живота
хришћанâ. Хришћани су често неправедно оптуживани, и од стране познаника и од
стране власти, често их издају најближи, но то је и Христос све први узео на Себе. Христово васкрсење
показује да патња и смрт нису последња реч за оне који се уздају у Бога.
Христос увек брине о свим Својим ученицима. Он је Спаситељ Који страда и Господ
Који служи. Тако да престанак невоља у овом свету није коначно решење, већ непоколебљива
оданост љубави Христовој. Марко преноси
Христову поруку да будемо доследни у својој вери, да не одбијамо ношење свог
крста, да имамо у виду страдање хришћанâ
широм света, да будемо спремни на саучесништво и своју веру пројавимо кроз делање у заједници.
Свети Марко је доследно живео Христове речи, храбро мисионарећи, како
записаним и изговореним речима, тако и конкретним делима, истрајући у вери и по
цену овоземаљског живота, чиме је задобио небески. Апостоле Свети и
Јеванђелисте Марко, моли Бога за нас.
О Светом Луки и његовом Јеванђељу прочитајте овде.
Коментари