Недавно су
ме питали зашто често Бога везујемо за страх, него за љубав? Зашто Га чешће
видимо као Судију него Оца који воли? Јасно, не знам које је виђење заиста
заступљеније, но особа је питала на основу свог искуства, па бих покушао да
пружим одговор.
Зависи од
особе до особе. Могуће је да је неко имао веома строгог земаљског оца (или
очинску фигуру). Тако очев ауторитет везује и за ауторитет Бога Оца: више Га се
плаши, но што Га воли.
Могуће је
да је неко имао лоше учитеље вере. И то се дешава. Па би на својим часовима
веронауке или у својим беседама учитељ чешће претио паклом, но што би указивао
на Рај. „Дођите у цркву, да не одете у пакао“ – мислим да не постоји гора
могућа мотивација за одлазак у цркву него страх.
Постоји и
трећа опција, а то је да некоме, просто, одговара да верује у строгог Бога који
је преки Судија будући да и он сâм лакше стреми ка суду и казни, но ка
опроштају и љубави.
Да ли је
Бог Судија? Да, јесте, али онако како је и земаљски родитељ готов да суди
својој деци. Да ли треба да се бојимо Бога? Да, али топло, разумно, као што
имамо страхопоштовање према родитељу. Бог је створио универзум, даривао нам
живот и све у њему, Његова сила и љубав превазилази наше претпоставке, и
немогуће је не дивити се и немати страхопоштовање. Али тај страх не паралише,
но мотивише, то је стална будност и свест о одговорности коју имамо. Лепота
живота и значај свих Божијих дарова стално су нам пред очима и у срцу, и имамо
умерен страх да такво поверење не изневеримо. Имамо жељу да чујемо од Бога: „Слуго
добри, у маломе си ми био веран, уђи у радост господара свога!“. Имамо потребу
за љубављу Божијом и плашимо се да се од те љубави не удаљимо. Но Бог сигурно
није онај који потпаљује ватру за наш пакао, то можемо бити ми сами. Та ватра
нестаје у Његовој близини. Сигурно није онај који од нас зазире и због наших
најситнијих грешака, јер видели смо да је блудном сину опростио много више. Бог
је Добар Отац. Његов ауторитет не почива на страху, но у Његовој љубави у којој
показује и силу, и чуда, и родитељско старање за сваког човека. Бог нас воли и
томе треба да се радујемо, страхујући само да не изневеримо толику љубав.
Сличан текст: Ако је Бог љубав, зашто кажњава?
Коментари