Волим људе који не знају за саблазан.
Којима је и најмањи и најгрешнији и даље човек и брат.
Оне који не деле људе по вери или невери.
Волим људе који се не плаше да запевају и да се нашале.
Дражи су ми од оних који форсирају своју тугу због календара и обзира према правилима.
Волим људе који пуштају своју душу да дише, лети, псује и прети.
Они бар прете отворено, да се одбране. Лицемери ти се осмехују док праве сплетке иза леђа и прикривено нападају.
Волим људе који се не плаше да се упрљају животом.
Који не дају себи за право да друге разврставају на овакве или онакве.
Који ће те загрлити јер си им драг , макар немали други разлог.
А зар је потребан?
Волим људе који цене добро скуван пасуљ у котлићу, флашу пива и препричану анегдоту. Који се радују тренуцима проведеним са драгим људима.
Не дам их за све душебрижнике овог света.
Волим људе који те воле ма колико другачији и несхватљив им био. Који те воле баш због тога.
Сутра ћу се одрећи свих оних који моје стопе гурају у туђе трагове у песку, али не дам оне који ме храбре да будем различит, с надом да ћу да крчим само свој пут.
Волим људе који те гледају једнако и за трпезаријским столом, и кад ти пружају руку да устанеш колико год дубоко пао.
За њих си особа, за њих сам Марко, а не пратилац идеологије, религије или морала.
Волим, волим моје пријатеље, и не дам их.
Није важно да ли су атеисти или агностици, друге религије или нације, можда ни сами не знају шта су, али су јединствени и драги. Можда греше, можда су некад себични, или само кукавице, али су у томе веома слични мени. И као што они прихватају моје лудости ја прихватам њихове. Јер то је пријатељство. Волети човека без обзира на све.
Не разумем људе који се саблазне човеком.
То значи да себе сматрају пуно бољом особом од њега.
То значи да с њим не би појели пасуљ из котлића и попили флашу пива.
( Марко Радаковић )
Коментари