Како су ратници и војници Свети?
Да, јесу, велики људи попут Светог Димитрија, Ђорђа, Светих царева Константина и Лазара.
Прво, Свете војнике не прослављамо због њихове професије, но због њиховог опредељења за Царство небеско. Војничко звање није препрека да се неко приближи Богу и да Га Бог препозна као Свог пријатеља и дарује светост. Да није било људског пада, не би било ни мржње и насиља. Да није насиља, не би било потребе да многи од нас служе заједници као заштитници: војници, полицајаци, итд. Али у овим околностима, оваква звања су потребна и често их узимамо здраво за готово. То су пожртвоване и одговорне службе.
Свети Анђели се често приказују као ратници против демонских сила, а постоји и икона Христова са мачем (коју ћемо објаснити нешто даље). Христос похваљује римског капетана рекавши да такве вере није нашао чак ни у Израиљу (Мт. 8,10) , Јован даје упутства војницима како да се владају (Лк. 3,14), Петар долази у кућу капетана Корнилија и крсти његов дом, итд. Нико није доводио у питање сам позив војника – а у свим примерима је реч о војницима освајачког народа.
Да Црква одобрава и подржава војску видимо и по постојању војног свештенства. Војска је, дакле, потребна због одбране народа и земље, на различите начине. Али Хришћанство не одобрава освајачке ратове и насилно нападање ближњих зарад себичних земаљских интереса.
Ипак, ова тема је далеко шира за једну објаву на друштвеној мрежи и многи имају различито схватање. Оно што је сигурно јесте да су се поменути (као и сви остали) посветили због своје вере, љубави и пожртвованости. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“ (Јн. 15,13) – каже Христос. Већина ових Светих су положили своје животе да би заштитили своје ближње (одбивши да прогоне и убијају хришћане или да обожавају земаљског цара).
Друго, на извесни начин, сви Хришћани су ратници. Како каже Свети Апостол Павле: добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах (2 Тим. 4. 7) . Или Христос који каже да није донео мир него мач (Мт. 10, 34 - отуд икона са мачем, једна и јединствена у Дечанима).
Свети Николај (Велимировић) тумачи да Исус није дошао да мири "истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона", него је донео духовни мач да расече и одвоји једно од другога, да се не мешају.
Као Хришћанин бориш се сам са собом - највише и најчешће. Бориш се са често хладним и бездушним светом и појединцима показујући самилост, храброст и истрајност у вери, итд.
Христос каже да је широк пут који води у пропаст, а узак који води у Царство - на извесни начин пут у пропаст делује као миран, без искушења (јер их већину пригрлиш, прилагодиш се злу), а пут у Рај је пут ратника, на том путу ретко се среће онај спољашњи мир, а унутрашњи призивамо и дарива нам га Христос, Цар Мира.
Апостол Павле вели: "Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија. " (Еф. 6, 13-17)
Нека нам Бог дао да овај духовни рат водимо што трезвеније ревносније и нека би нам дао да никада до наших домова и породица не дође мржња, насиље, разарање, ратно страдање. И нека чува и усмери ка храбрости и добру војнике, који и за то трезвено и ревносно стражаре. (Марко Радаковић)
Коментари