Ових
васкршњих празника сам ишао на богослужења у свој родни крај. Било је много
више причасника него кад сам као дете тек почео да идем у брестовачку цркву,
кад није било кога ни да одговара на јектеније. Опет - није то много људи с
обзиром на то колико има становника, али је похвално да се ствари мењају на
боље. Од свих ђака, којима сам предавао скоро осам година, било их је, па,
отприлике управо толико - осморо. Од њих већина оних којима сам наставио да
предајем у средњој школи, што ме је посебно и обрадовало, јер ипак се више
вежеш за ђаке којима си наставник толико дуго.
Јављају се
после службе осмехнути, раздрагани, топло, сасвим у духу Васкрса, питају како
нема више такмичења у куцању јаја, поручујем им да то могу и они организовати,
ту су, па и они су Црква, нек буде свима на радост.
Један бивши
ђак додаје кадионицу у олтару, други носи барјак. На Литургији неки нови клинци
у првим редовима, видим да спонтано прате младе појце док се пева тропар
Васкрса. Дође ред и на мене да отпевам тропар, приђем деци, реко, сад ћете ви,
певамо заједно "Христос воскресе из мертвих...".
Ништа лепше
него кад деца певају тропар Васкрса.
Ниједан
хор, ниједан искусни појац, ништа не хвата суштину празника и радост
хришћанства колико деца која од срца певају тропар Васкрса.
"Знају
ли деца да певају неку овако песму за причастен?", питају ме у певници.
"Не знам, видим ову децу први пут у животу, знају тропар.".
Слично је
било и нешто раније у поноћ, у мом родном селу, у цркви која се још фрескопише.
Срдачни бивши ђаци; овај пут јер је доцкан, нешто мање деце, али свакако
свечан, молитвен и топао дочек Васкрслог Христа.
Причестио
се, наравно, на Васкрс.
Наздравио
са сестром, за недавни рођендан ми купила разне практичне потрепштине јер зна
да сам више практичан него сентименталан.
Наздравио и
са другом сестром, она ми насекла сланине, шваргле и сипала домаћу ракију. То
нам је традиција, да доручкујемо код ње на веће празнике.
Јаја сам
кувао у луковини, победио седморо људи. Не, осморо људи. Написао бих имена, али
не бих да се можда увреде. Оставио сам то јаје да буде чуваркућа, заслужило је.
Провео
диван дан са породицом, време је било пријатно и седели смо напољу док није
захладнело. Тек увече ушао у фејсбук, видео лепе поруке али и неке којештарије,
ситничарења, о којима ћу касније, а можда и нећу. Није ми покварило празник.
Појео много
јуве коју су родитељи спремили, то је лички специјалитет, барена браветина са
слатким купусом, као чорба. Предивно нешто.
Мазио старе
псе, ту су дуже од девет година, одлично се познајемо.
Предвече
видео другаре, и њих победио у куцању јаја. Зезали ме да сам поп преварант.
Попили пиво које праве моји пријатељи, Бачко пиво, одлично, све препоруке.
Заспао
некако сит живота.
И хране.
Леп Васкрс.
Ево дана који створи Господ, радујмо се у њему.
Коментари