Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Постови

Зашто прослављамо Часне Вериге Апостола Петра?

јануар 29, 2021

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ја сам толико побожан...

јануар 28, 2021

апсурд хумор

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ђуја

јануар 08, 2021

приче Филипово

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Пост као борба

децембар 27, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Екуменизам

децембар 25, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Пера Перић

децембар 21, 2020

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Јурење за чудима

децембар 20, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Теорије завере

децембар 20, 2020

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Где су двоје или троје сабрани...

децембар 14, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Рад недељом

децембар 13, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 15

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Пауза

Онима који су изненађени мојим (ваљда) привременим одласком са друштвених мрежа, дугујем објашњење. Једноставно, имам сувише обавеза, посветио сам се стварима потребним да бих могао да нормално живим. Не видим икакав значајан лични напредак дуже од деценије писања на мрежама (ни као теолога и писца , ни уопште животно). Снаге су се истрошиле. Упркос подршци многих то није довољно да толико себе улажем и упоредо стагнирам. Овде ћу објављивати текстове, као што сам на самим почецима. Све раније текстове можете овде пронаћи, те се ништа значајно ни не мења. Можда неће имати толику прегледност али кога занима доћи ће и прочитати, и можда ће и с â м делити по друштвеним мрежама а и не мора, није ми то никад ни био циљ. Хвала свима који су ми пружали подршку, како лепим речима, дељењима, продуктивним разговорима, тако и повременим уплатама које су много значиле (разумљиво је ако све те подршке престану). Дошао сам до периода неког нездравог умора и сувише дуго т...

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Теологија прогонства

“ Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој? ” (Псалам 137, 4) Чини се да је свет одувек имао прогнанике. Православна вера на њих не гледа само као на личности које доживљавају тренутну, тескобну ситуацију, нити само кроз призму политичко-друштвених околности. Прогонство има своју дубоку духовну и егзистенцијалну димензију. У ширем контексту, сви хришћани су странци на земљи. Први људи су заслужено прогнани из рајског врта. Као њихови потомци, сви стремимо повратку у Рај. Повратак нам је омогућио Христос Својим Васкрсењем и позиво м да се с Њим сјединимо, у Чаши Господњој и кроз све што чинимо. Ако смо доследни Његовом позиву, неминовно је да се осетимо као да не припадамо овом, често окрутном и бездушном, отуђеном свету. Тако за хришћане пише у старом спису, “Посланици Диогнету”: “ Живе у отаџбинама својим, али као пролазници. Као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина. ” Кад посматрам...

Омогућава Blogger