Ја сам толико побожан...

„Ја сам веома побожна особа.“

„Заиста? И ја сам.“

„Tолико сам побожан да се сваки дан молим Богу.“

„Дајте, молим Вас, па то није оличење побожности. То је нормално, као дисање.“

„Нисте ме саслушали до краја. Сваки дан се молим Богу, постим све постове и идем на сваку Литургију.“

„Ја одем на Литургију у манастир кад не служе у парохији.“

„Ја ни не идем у своју парохију јер они нису толико побожни као монаси. Само у манастир идем на Литургију.“

„Да, али ја сам узео на себе подвиг да трпим оне непобожне попове на парохији.  Лако је бити побожан међу побожнима, а пробајте међу онима који су безбожни.“

„Ја за себе никад не бих ни рекао да сам побожан, већ увек кажем да сам најгрешнији од свих. Ово је разуме се, изузетак, будући да знам да сте и Ви веома побожна особа и да то разумете на прави начин.“

„Немојте ме хвалити, брате, јер утичете на моју гордост. Радије реците да сам грешник, блудник или пијанац, пре ћу се спасити трпљењем увреда.“

„О, али ја никад никога не бих увредио јер све људе видим као боље од себе. Ето, и Вас!“

„А не! Немојте мене да гледате као бољег! Мораћу онда себи да одредим тешки подвиг не бих ли смањио своју гордост! Ето, једном нисам јео шест дана да бих зауздао грех блуда, јер сам помислио како комшиница Милена има лепу и здраву коврџаву косу!“

„Ја сам месец дана спавао на поду јер ми је замирисала комшијина кафа пре Причешћа!“

„Ја сам живео у картонској кутији иза зграде годину дана јер сам случајно у преписци на фејсбуку написао реч 'Православље' малим словом!“

„Ја сам толико побожан да реч поБожан пишем са великим Б!“

Овај разговор је нагло прекинуо трећи, продоран глас:

„Тишина!!! Покушавамо да спавамо!!“

Наставили су шапатом.

„Иначе, зашто си ти овде, брате?“

„Наместили су ми проневеру неког новца, ђаво не спава. Можда су сазнали да сам намеравао да део приложим храму. Влада и приватне компаније служе Антихристу, као да тај новац не би потрошили за неке зле намере. Желе да нас чипују, жигошу, да нам узму душу, а вамо се љуте на које милионче које сам узео да их мало успорим.“

„Јасно, брате мој. Мене је жена пријавила за породично насиље али она није читала у Светом Писму како је муж глава породице. Изузетно је безбожна. “

„Све су ово искушења, брате мој. Све су ово искушења. Ја  их трпим без гунђања.“

„Ја се молим Господу да ми да још искушења, да се усавршим у дологтрепљенију. Сувише је добра храна и смештај, сувише нас мало бију стражари.“

„Разумем те, угризао сам прошлог цимера не бих ли добио самицу, па да могу да се подвизавам. А, ето, Божији Промисао је хтео да се сретнемо нас двојица, да боље увидимо како праведници страдају.“

„То си учинио намерно? Мени је деловало да си заиста бесан јер ти је цимер преместио мајицу са кревета на столицу.“

„То је био праведнички гнев, брат није био склон послушању и смирењу. Надам се да ће ускоро изаћи из болнице и да је усвојио духовну поуку. Него, ко ти је исповедник? Исповеда ли лепо?“

 


Коментари