Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Постови

На чему су деца захвална Богу

август 17, 2023

веронаука

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Зашто Бог допушта да страдамо од људи?

август 17, 2023

богословље веронаука

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Масна ћаса за со

август 17, 2023

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Православље и самоубиство

август 11, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Немојмо сувише размишљати

август 11, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Вера и поверење (веронаука)

август 11, 2023

веронаука

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Човек боготражитељ (веронаука)

август 11, 2023

веронаука

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Лична одговорност и препуштање Богу

август 06, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

About heavy metal, horror and satire

август 05, 2023

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 15

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Дух дише где хоће

„Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.“ (Јн. 3, 8 ) Као младић, нисам имао благе везе шта ове Христове речи значе. Данас, разумем сваку речцу написаног. Прво опитовано у сурету са људима Духа, касније и лично. И дојадило је да се свако повезивање с тим тумачи као тешка гордост и прелест. И нека буде, не марим више. Кад и како смо дошли до тога да ако људи и кажу да су рођени од Духа, да су горди и прелесни? Па свако крштен и миропомазан, од Духа је рођен! Ама баш сваки! Друго је шта ће они с тим урадити! Колико ће дозволити да Дух кроз њих дела или неће. И у томе чучи опасност, неизвесност. Читај као да је теби упућено, баш теби, који читаш. Дух дише где хоће. Где Он хоће, ето Га, надахнуће и покренути, променити, обновити, осмелити, обогатити. Где год Га воља. И чујеш Његов глас, шапће ти, вуче те, Он је Надахнуће које ти као човек не можеш обуздати и контролисати, Он...

Дака и проблем кекса

Прича ми један пријатељ пре неки дан, Дарко се зове, Дака га зову, нешто премештали код њега, намештали, нешто мало експлодирало на овој врућини, но није то сад важно, сели ми у двориште да попијемо пиву, ред је после добро обављеног посла и литре пуштеног зноја, и прича ми човек. “Одем ти ја у онај хипер маркет али сад је он и већи него хипер.” “Па шта је онда?” “А откуд знам, није то метрика па да имаш милиметар, километар, откуд знам шта је веће од хипер...” “Гига?” “Ултра?” “Омнимаркет?” “Није ни важно, Марко, тамо у Београду направили маркет велик као Борча и одем ја пред полицу са кексима, да узмем тај исти кекс што једем осам векова.” “Класични онај Велнес.” “Ето, и ти знаш.” “Једеш га откад се појавио.” “Једва ти ја њега нађем. Огромне полице са кексима. Има, мислим, полица са кексима као све собе у мојој кући. Хиљаде врста кекса.” Умео је да претерује у описима, до сад вам је јасно, али шта ја знам, и у тој хиперболи лакше схватим поенту. Наставља он: “Држим ти ја онај с...

Омогућава Blogger