„Тражите Господа и силу његову; тражите лице
његово без престанка.“ (1.Дневника 16,11)
Човек је у својој сржи боготражитељ али не
заборавимо да пре него што смо ми и имали жељу да тражимо Бога, Он тражи нас.
„Јер Син Човечији дође да потражи и спасе
изгубљено“ (Лука 19, 10)
„Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и
поставих вас да идете и род доносите...“ (Јован 15, 16)
Бог из љубави ствара људе. Након што су први
људи сагрешили и сакрили се од Њега, Бог их тражи. То не значи да Он није знао
где су, већ жели да их мотивише да се пред Њим не крију, да признају кривицу,
да се покају, промене. Иако су прогнани из Раја, Бог им обећава Спаситеља и не
напушта људски род до Судњег дана. Напослетку, сва наша историја је сакривање
грешног људског рода и Божији призив: „Где си?“ (Пост. 3, 9). Неки се на овај
позив одазову и промене, други, на трагичну жалост – не.
Човек има урођену жељу за Божијом близином.
Створени смо по Његовом лику, жељни заједништва с Њим и са људима. Обрели смо
се у свету који у греху лежи и осећамо потребу за добротом, смислом, љубављу,
миром, животом у пуноћи, за Богом Који је извор свега тога. Често вапијемо:
„Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне
тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.“ (Псалам 63,1)
Кроз цело Свето Писмо видимо да је Бог Онај
који има иницијативу откривања човеку. Божији је наум да Га ми упознамо. Ми
Његов призив препознамо и трудимо се да Га упознамо.
Познање Бога не означава тек само неко наше
интелектуално прегнуће у рационалном разумевању ко је и шта је Бог. Данаши
термин „познати“ добио је значење спознаје информација и података, а некада је
више везиван са сусретом. Објекти и предмети се познају на основу чула и
научних доказивања, личности се познају на основу личног искуства сусрета. Тако
кад неко каже: „Знам га – познајем га.“ – односи се да је имао сусрет са том
особом. Много нас зна о Богу, али колико нас зна Бога? Познати Бога првенствено
значи – искусити однос са Њим, остварити с Њим заједницу.
Будући да се Бог не познаје као објекат
научног истраживања већ као Личност, један од главних предуслова богопознања
јесте да имамо веру. „А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који
прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да Он награђује оне који га
траже.“ (Јевр. 11, 6)
Али како можемо остварити однос са Богом
уколико Га ни не видимо? Зато је Бог постао Човек, сасвим видљив, опипљив,
познат. У Својој првосвештеничкој молитви Христос каже: „А ово је вечни живот
да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа“ (Јован
17, 3) Христос нам чини Оца познатим.
Али Он се вазнео Оцу, није више са нама?
Јесте. „Ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Матеј 28, 20).
На који је то начин са нама, како можемо да
остваримо однос са Њим? „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и
ја у њему.“ (Јован 6, 56). То, јасно, прати и живот у складу са Његовим речима.
Темељ Јеванђеља, илити Радосне Вести јесте то што је Бог постао Човек и
омогућио нам да кроз Њега и ми постанемо богови по благодати.
Кроз учење Светог Писма и Светог Предања, кроз
искуство Цркве, кроз свакодневно делање Светог Духа, али и наш врлински и
молитвени труд, ми упознајемо Бога. „И Живот се јави, и видели смо, и
сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; што
смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша
заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом.“ (1.Јов. 1, 2-3)
Дакле, уколико желимо да упознамо Бога, не
заборавимо на значај Светих Тајни у којима је Причешће посебно значајно. Тада
нећемо само знати о Богу, знаћемо Бога. Његова благодат ће нам открити оно што
сами својим силама никада не бисмо могли.
„Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац
славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате“ (Еф. 1, 17 и слично Филип.
3, 8; Јаков 1, 5)
Христос нас охрабрује да стално стремимо ка
Богу не сумњајући да ће нам се Он открити уколико то желимо: „Иштите, и даће
вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште,
прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.“ (Матеј 7, 7-8) „Ја
љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.“ (Приче 8, 17) „И
тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свим срцем својим.“ (Јеремија
29, 13)
Трагање за Богом, јасно је, укључује и личну
одговорност, јер ко воли Бога држаће се и онога ка чему га је усмерио. „Свим
срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповести твојих.“ (Псалам 119,
10) „Тражите Господа, док се може наћи; призивајте га, докле је близу. Нека
безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка
Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много.“ (Иса. 55,
6-7)
Марко Радаковић
Коментари