Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Приказују се постови за октобар, 2020

Прикажи све

Постови

Бувљак

дана октобар 28, 2020

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћани и тзв. "Ноћ вештица"

дана октобар 24, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Месни хлеб (богословија)

дана октобар 20, 2020

богословија приче

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ко нас је привео Христу?

дана октобар 20, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћанска радост

дана октобар 17, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Праведни Ноје и женине жеље

дана октобар 15, 2020

приче хумор

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Хришћанство је делатно или то није хришћанство

дана октобар 10, 2020

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

Крсна слава (прича)

Деда Мићко цупка ме на коленима. Мирише на колоњску водицу, говори ми неке песмице које су мени смешне. Упире прстом у стару, малу икону смештену на сто, ослоњену на свећњак у којем гори воштаница и пита ме ко је то. „Свети Јован“, кажем. „Тако је, то нам је слава. Заштитник наш. “ Тек смо дошли из цркве, било је лепо. Стари сто је свечано уређен, десетак људи за њим. Ту ми је и отац, трудна мајка, ујак Боро, комшиница Славка, драга жена која ме чува кад су моји на послу. Убедише ме да прочитам „Оче наш“, како ме је деда научио. Окретали смо и преломили погачу. Деда ме пољуби у чело и поглади по глави. „Куда ћеш, деда?“ „Идем на мало свежег ваздуха.“ Устаде деда и оде ка вратима. Скоро да нико није ни приметио да је пошао, или није придавао нарочиту пажњу. Били су заузети живим разговорима, причали су у групицама. Једни су се осмехивали, други нешто озбиљно причали, али свакако је било лепо, живо. Деда нас све погледа, и тужно и радосно у исти мах, па нас закрсти (онако, с три спојена ...

Милка

Како си, баба-Милка?“ „Добро је, срећо, извини што не устајем. Уболи ми ове иглетине у руку. О, мајке моје, доша’ да ме види. Оклен ти?“ „Ја овде студирам.“ „Е, нека. Ја сам ваље диванила да ћеш бити неки научник. Е. Паметан на матер. Срећа ниси на нашу страну повука’. Ово ми је братов унук, видере што је леп.“, похвалила се баба Милка жени која је лежала у кревету до њеног. Ова сусретљиво климну главом. „Би ли банану пој’о?“ „Не бих, баба Милка, хвала, ево и ја сам ти донео.“ „А враг вам срећу затра! Шта ми банане доносите, кад сам ја банане јела? Од њи’ се гушим. Могла би торту умесити од ‘вол’ко банана. Који дан данас?“ „Четвртак.“ „Доће Миле сјутра, он ваље петком долази. Докторови су из Брувна, познавала сам му тетку. Сједи, Бане, сједи. Оћеш каву да скувам?“ Често ме у нехату зовне Бане. То је један од њених синова. Сва четири сина отишла су у Немачку да живе и раде. Баба Милка је са педесет година остала удовица. Док јој је брат био жив долазио јој је и помагао, касније и ...

Без кавеза и кадра

Некада, док сам био млађи, толико сам се трудио да докажем свој став другима. Или да покажем себе лепим, снажним, способним, па и другачијим. То младост чини, много је надмена, и једнако много, ако не и више, несигурна и уплашена. Плашиш се да ће те живот и људи у њему изгурати из кадра, па чиниш све што можеш да у њему останеш, ако је потребно и да искочиш испред других. Касније схватиш да не постоји кадар. Умислио си значај онога како те људи, друштво, систем или живот сâм „снимају“ и доживљавају. Чине они то, свакако, али на крају увидиш да је најважније да се свидиш себи. И да ти није приоритет делати по вољи других, па чак ни по својој вољи, но по вољи Божијој. И то те смири. То те толико смири. Чиниш, колико можеш, и колико се не спотичеш, по вољи Божијој. Претекне, итекако, да је и по твојој вољи, па се некако те воље и здруже, постану као једна. Не увек, јер грешни смо ми људи, али силна је благодат, дивна је радост, кад Бог учини оно ш...

архива

2024 94

2023 85
2022 98
2021 98
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
поезија
пост
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger