Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору

Приказују се постови за фебруар, 2024

Прикажи све

Постови

Саговорник

дана фебруар 29, 2024

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Блажени чисти срцем

дана фебруар 29, 2024

богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци
пратите преко инстаграма
пратите преко фејсбука

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

НАЈЧИТАНИЈЕ

Кад стегне

Много волим оно здраво хладно време, хладноћу пре него што падне снег или тик након што падне, што се каже „кад стегне“. Кад ујутро мрзну шајбне и видиш свој дах. Убије та студен све вирусе, или бар ми тако верујемо, нисам проверавао. Омије те некако та хладноћа, проструји ми крв ваљано, као да сам се умио. И иначе се само хладном водом умивам, често и туширам, много ценим свежину, а тек изворску воду! И нећеш никада толико ценити лепоту топлине, мирис дрвâ, звук ватрице у пећи, него кад добро промрзнеш и уз шољу топлог напитка грејеш ноге. И шетајући тако по тој оштрој зими која ме радује и разбуђује, помислим како и живот често најбоље освежи човека тек када га стегне. Кад невоље пристигну и слева и здесна, и уназад и спреда. Тада се човек лакше разбуди, јасније види, спољашње околности учине да све оно сувишно постане неважно, лажни пријатељи нестану, остану само они искрени. Пробуди се у теби жеђ за суштим животом. Тада си и ти на раскрсници на коју сви, пре или касније стиг...

Момак са клупе

Повраћам испод стола у дискотеци. Опет. Киселина ми нагриза усну дупљу. Смрди. Сви плешу, скачу, вичу, окрећу се око мене, док тонем у вртлог. Осећам нечије руке. Помажу ми да изађем напоље. Видим како ме пролазници гледају с презиром, подсмехом или жаљењем. Неки ме и поздрављају, величајући моје пијанство због којег не могу нормално да стојим, ни ходам. Доводе ме до неке клупе. Пријаће му ваздух, кажу. Завучена је клупа, неће га нико приметити, нека одспава. Причају као да нисам ту. Зуји ми у ушима. Седим наслоњен на неко храпаво дрво. Да ли се то другари свађају ко ће да остане поред мене? Утонуо сам у сан. Кад сам отворио очи, није било никога. Чујем ударање баса у даљини. Склапам очи. „Лоша ноћ, а?", буди ме глас. Врти ми се у глави. Видим неког момка како седи поред мене. У руци држи пластичну чашу пива. Просечан неки тип, скроз просечан. „Што си се толико напи...

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

архива

2024 92

2023 85
2022 98
2021 98
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
дешавања
звук
календар

лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
поезија
пост
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
english

Прикажи више Прикажи мање

Пријави злоупотребу

Укупно приказа странице

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Омогућава Blogger