Чисто срце се чистом срцу радује.
Некада то срце доцније затамни, одлута, но не мари. Ти се људима радуј.
Нема ништа на свету трагичније кад људи чистог срца тај дар занемаре, најчешће у страху, овом или оном, више се брину за људску но за Божију правду, обзирнији су у томе да не повреде институције но лик Божији у себи.
О, како су лепи људи чистог срца! Деца вечита! Деца дрска! Кажем „дрска“, јер нису пред Богом дрска, но пред људским виђењима доброг и правог, не, они се само чистим срцем равнају, вечито заљубљени у чистоту, беспрекорну, дивну чистоту, деца вечита!
Како су благословени они који задрже детињи осмех цео свој век! И воде се оним, детињим, једноставним, исконским, срдачним!
Занемарили смо то, созерцавање људи, прилика и времена.
Спусти све у срце у усклади са срцем, па ћеш поимати у пуноћи – но само ако ти је срце уз Бога.
Све остало је острашћено, егоистично, прорачунато, свака духовност без Бога је опијеност и ротација човекова око себе, од себе, у себи, због себе, сушта егоцентричност.
Хвала добром Богу што ми је дао да препознам добра и блага срца, а пре тога да и она мене препознају! Парадокс је, наравно, што ће те она особа са најдубљом добротом, у коју си највећу наду улагао најболније и изневерити, но то те, на послетку, не боли уопште због тебе, но због ње. Јер тужно је и претужно је кад људи не препознају колико добри и велики могу бити, колики храбри победници могу бити, но радије бирају да буду ама баш као сви остали, млаки, једнаки, прихватљиви, обезбеђени... У начелу, радије би били никакви и прихваћени него Божији и одбачени.
Нема веће трагедије, нарочито ако им је Бог дао да буду толико велики, али они су се уплашили величине.
Радије би били ништа и нико са људима него слични Богу уз Њега.
Нема веће трагедије.
Питајмо се, свакодневно, ко смо и где смо.
Да ли бисмо били ништа и нико са људима или слични Богу и уз Њега.
Рекох недавно, драгом свештенику – не можемо се удобно распети, и он то често користи у својим беседима, и мени је драго.
Не можеш се спасити ако се не разапнеш. Није било и неће бити. Може звучати окрутно али је истинито, а и смислено. Тек кад си спреман да све изгубиш, све ћеш да добијеш. И опет то не чиниш због добитка, но због смисла.
Смисао је прожет патњом али је уједно он и радост, непрегледна, и не може то нико у речи сажети док човек сам не окуша.
Нема постојане радости без истинског страдања, нема васкрсења без смрти, и нема живота без љубави.
Воли и живећеш, толико је једноставно.
И не дозволи, по цену свега, да ти срце постане мрачно, горко, да врши калкулације, да буде апарат, немој то никад, јер већ тада полако умиреш. А ако навикнеш срце на радост, и храниш га радошћу, приводиш га радости, ако поскакујеш, играш, плешеш, живот живиш као песму, а људе љубиш као најдрагоценије поклоне, о леп ли је то живот! И знаш да је дар и да је шанса, сваки дан је прилика, сваки човек је богатство.
Радујте се и веселите се.
Коментари