И подршку
и помоћ бирамо.
Није свако ко пружа руку пријатељ, и свако ко нас тапше по
рамену наш саборац.
Еви се сатана представио као брижни пријатељ, а исто тако
и Христу, тобож се бринући због Његове глади.
Тако и данас обмањује људе.
Немојмо мислити да је свако ко се у неким околностима
поставио љубазно или пријатно, ето, због тога добар.
Љубазност је убијала и тело и душу, некад ножем у леђа,
некада наговором да се одрекнемо своје вере и достојанства.
Нису сви који ти помоћ укажу од Бога послати, нити је
прихватање сваке помоћи на корист и спасење. Некада, јасно, јесте, и преко је
потребно умети прихватити помоћ, тиме се вежбамо смирењу и љубави. Тиме се
учимо лекцији да сутра другима искрено помогнемо.
Али има и оних људи, покрета, идеја, који се лажно прикажу
да су ту да помогну, но нису. Интерес се крије иза њихових лицемерних осмеха
или суза. И често нападају кад је човек најрањивији, најтужнији, највише збуњен
и кад му је највише потребна подршка. Секте то знају, као и многи други.
Како разабрати искрену помоћ од оне подле, интересне - то
је нешто с чим се сви срећемо и боримо, немам коначни одговор. Нема сумње да
морамо неколико пута бити повређени да бисмо то разабрали. А нема сумње да ћемо
некада, и упркос томе, волети оне подле. Тако је и Христос волео Јуду.
Не воле те сви који те љубе.
Не желе да те спасу сви који ти пружају руке.
То не значи да би требало да престанемо да их волимо, али
бар престанимо беспотребно да будемо наивни и кажимо: не.
Тако да немам проблем да кажем: није ми потребна ваша
помоћ. Не из гордости, већ зато што сам препознао да таква помоћ долази са
ценом коју немам воље да плаћам или да никад неће одмаћи од пуке речи.
И подршку и помоћ бирамо.
(Марко Радаковић)
Коментари