Делује невероватно да упоредо са силнијом борбом за права
жена и успоном нео-феминизма - девојке и жене све лагодније пристају да се
представљају као сексуални објекти (било то свесно или несвесно). Радим у школи
13 година и поприлично ми је непријатно кад видим девојке на самом прагу
зрелости које се експонирају јавности да би придобиле нечије симпатије. Да се
не лажемо, већина нас, без обзира на пол, у том узрасту је била несигурна и у
своју личну вредност и физички изглед, и често није једно разликовала од
другог. Нисам ни ја био изузетак. Једина је разлика што мојој генерацији у тим годинама
није било толико лако доступно да те недоумице и несигурности покушава да
"лечи" преко интернета. Данас је забрињавајуће што нико не регулише
прилив често неукусних снимака од стране једва пунолетних или чак и малолетних
девојака. Иза тога се крије недостатак здраве родитељске љубави, велика и
претешка, болна усамљеност, несигурност у себе, притисак лажних и наметнутих
западних вредности. Имајте то у виду кад лајкујете њихов обнажен видео или кад
их осуђујете. Слично важи и за мушки род који се понаша крајње неприлично и
често (тобож) подиже себи рејтинг приказујући поменуте девојке као робу. То су
све залутале, несигурне особе којима је потребна помоћ. Исто могу рећи и за
људе који им олако лајкују објаве. То је спирала која се наставља, продубљује,
замрачује, буши све дубље у корене нашег друштва. Отров који чини да труне и
само корење. Уз све то су скупчани и други промашаји: алкохолизам, наркоманија,
блуд, гордост, итд.
Шта је лек? Лек је Љубав која је Бог. До тога долазимо
упорним инсистирањем за смислом. Упорним смирењем, макар било милион пута испровоцирано.
Упорном бригом и усмереношћу ка другом којем је потребна помоћ.
Манимо се филтера, сасвим. Будимо оно што јесмо и
покажимо да је у реду да будемо оно што јесмо. То је моја бора, године су ме
украсиле. А свака је година светиња јер ми је свака дала свете тренутке. Свето
је и моје лице, Бог ми га је дао. Ако нисте упознали ко сам, не можете то ни
учинити на основу фотографије. Ако не знате звук мог смеха, не можете знати ни
колико је леп. Ако не знате шта ми душу весели, не знате ни да ли сам заиста
срећан на фотографији. Ако сте са мном плакали, вама ће бити ружно да ми лице
видите провучено кроз компјутерски филтер. Ако сте ми пријатељ, ценићете и моје
тело, ма какво било, јер сам тело-душа, целина, човек. И сметаће вам да га
експонирам странцима, зарад пуког лајка, као да сам роба која се скролује,
ништа више важна од робе у маркету. Скролују моје тело, па дође слика попуста
кромпира у Лидлу. Зашто бих се циљано поистоветио са кромпиром? И зарад чега?
Сви смо, без изузетка, створени по лику Божијем и
предивни. Све док се не удаљимо од Прволика, до непрепознатљивости, заборавивши
и ко смо и колику лепоту и богатаство имамо. (Марко Радаковић)
Текст на исту тему: Лепота
Коментари