Смисао паљења свећа?
Светлост
има велику симболику у православном хришћанству. Христос је Светлост Која
долази у свет. Паљење свеће при богослужењу, заједничком и личном, симболички
представља прихватање и призивање Господа да осветли наш мрак: Он који је Љубав
да разагна мржњу, Он који је Мир да осветли наше немире, Он као Живот који је
победио смрт - да чува наше преминуле до општег васкрсења, да нам Собом покаже
пут и истину. Свећа је, дакле, симбол чврсте вере у победу Светлости, Живота,
Истине над тамом, смрћу и лажи.
Сме ли се једна свећа палити о другу?
Постоји
схватање да ако упалимо једну свећу о другу, да ће "грехови" једних
прећи на друге, што је паганско и магијско схватање и нема никакво упориште у
православном виђењу стварности. Свеће нису ту ради неке магије већ као симболи
наше молитве, љубави и наде.
Колико имена да спомињем за једну свећу?
Није важно.
Важно је да је молитва искрена и од срца. На крају се молитва највише рачуна.
Пре паљења свеће сетимо се одређених личности при том помињући њихова имена и
помолимо се Богу за њих. Љубљење свеће је спољашњи показатељ љубави према тој
или тим личностима, љубави унетој у молитву саму - наравно, није показатељ
љубави према материји од које је свећа сачињена. А то колико ће свећа бити
велика или колико ће их бити, не игра суштински важну улогу. Чак и оно правило:
"горе за живе, доле за мртве" више је практичног него неког
догматског карактера. Тим више јер збуњује откуд то да палимо доле за покојне
кад верујемо да су у Царству небеском, чему би увек симбол било - горе.
Зашто је важно да свећу купујем у цркви?
То није,
разуме се, пресудно, јер смо рекли да је најважнија молитва. Али Црква није тик
нека институција предвиђена за индивидуалне верске потребе, но заједница народа
Божијег. Православље није и не може бити индивидуална вера, љубав према Богу
укључује љубав према ближњем. Куповином свећа у цркви помажемо локалну црквену
заједницу. Тим новцем се обнављају храмови, помажу сиромашни ближњи, помажу
наши свештеници. Истопљене свеће се "рециклирају", наново топе и
праве, и много отежава ако, рецимо, запалимо парафинску свећу из радње поред
оних црквених воштених.
Марко Радаковић
Слични текстови: Крст није амајлија
На нас прелази грех ако се молимо за грешника?
Коментари