Црвени кончић

 

Традиција ношења црвеног кончића око руке  највероватније води корене из хиндуизма , док је код  Кинеза повезано са веровањем у сродну душу (код њих и у сватовима преовладава црвена боја). У Кабали  особа мора да стави себи наруквицу сплетену од црвене вуне док говори стихове против «злог ока». У хиндуизму црвени кончић удате жене носе на левој руци, а мушкарци и неудате жене на десној. У будизму је везивање црвеног кончића део ритуала који обавља Лама.  Ови заједнички елементи су чести у различитим религијама, због сличне логике којом се људи служе и сусрета кроз историју. Црвена боја је код већине  симбол крви, те самим тим - живота, радости, некад и ватре. У хришћанству – црвени кончић нема ама баш никакво  значење. Тачно је да се у Библији спомиње црвена врпца у неколико наврата и истиче се црвена боја  (Инав. 2, 17-20; Пост 38, 27-30) али никада у функцији амајлије, већ  у служби праслике, својеврсног пророчанства о Христовој Крви кроз коју ћемо се спасити.

Хришћанства што се тиче, ношење конца је заправо обично сујеверје које нема никакве повезаности са вером или заштитом детета. Чак се везивањем кончића пројављује и маловерје родитеља: зар дете не чува Бог Који му је и дао живот, већ «магични» вунени кончић?

Када се ради о деци, чак и најтврђи атеисти често попуштају под паролом ’боље спречити него лечити’, те се од танке црвене вунице направи или исплете кончић, који се веже за креветац или руку. У ову сврху се искључиво користи вуница јер је вуна материјал који се уско повезује са преминулима, чиме се даље повезује да, на овај начин, преминули преци чувају дете од урока, па и свих недаћа и несрећа.  Такође је битно и да конац буде црвене боје, како би се призвали живот и љубав. Модерна замена црвеног конца црвеном бројаницом само је варијација сујеверја. У Православљу не постоје амајлије, не чува нас бројаница сама по себи, независно од вере у Бога. 

Како би родитељи требало да поступе? 

За дете се треба помолити Богу, родитељи треба да учествују у богослужењу и Светим Тајнама (Причешћу на првом месту), а дете  да се крсти (не мора се чекати први рођендан). Постоје и молитве које се за дете  могу прочитати у цркви и  пре самог Крштења. Све то, са врлинским животом родитеља и искреном вером и молитвом, призива Божију благодат на дете. А не парче вунице око руке. Не дозволимо да страх за безбедност најближих засени здрав разум и  чистоћу вере.

ДОДАТНА ЧИТАЊА: Будући да се показало како овај текст није био довољан да реши неке недоумице, објаснићемо подробно.

- Може ли бројаница да замени црвени кончић? У самом питању је садржан одговор, јер се бројаница не гледа као средство за молитву (што и јесте, о томе сам писао овде), већ се гледа као замена за црвени кончић, дакле, као амајлија. Бројаница је првенствено средство за молитву за које је тако мало дете неспособно.  Срећемо се и са малим бројаницама по црквеним радњама и претпстављам да желе да христијанизују пагански обичај, да сујеверно значење замене хришћанским,  али по мени не би требало на тај начин.

Библијско «оправдање» за црвени конац: „Кад дође време да роди, гле, близанци у њој. Кад се порађаше, један од њих испружи руку, а бабица му завеза на руку црвен конац говорећи: Овај је први изашао!” Пост. 38, 27 – 28. Зар није очигледно зашто је бабица ставила конац? Да би разликовали близанце. Никакве везе са «чувањем од урока». Нису обојица носили црвени кончић, нити ми због тога имамо оправдање сви да га носимо. Ето, ако не постоје други начини да разликују близанце, нека један стави црвени кончић

У књизи Исуса Навина 2, 18-19 црвена врпца која је обешена о прозор је видљив знак војницима да при нападу на град не нападају жену која је заштитила њихове уходе. Касније ће се тумачити као праслика и симбол Христове проливене крви, тј. Светог Причешћа.  Опет, сама врпца није нека амајлија, нити има силу по себи, већ је знак распознавања.

Преносим и допринос Драге Царског: «По једној јеврејској легенди из средњег века, она вештица Лилит, понашки Бабарога или Бабајага, има црвену косу, а наводно и њено име значи Црвена; и воли да убија мајке и децу при порађају, нарочито девојчице. Због чега бебама вежу црвени конац око руке. Лилит кад угледа црвени конац, сети се свог имена и / или изгледа те са страхом побегне. Руси опет тврде да је старо-словенског порекла, паралелно са Кабалом. Јеврејски теолози опет тврде да црвени конац нема везе са Кабалом.»  Бог зна одакле је потекао обичај, али хришћански дефинитивно није.