Ено она Стафорд водитељка добила награду као
најуспешнија жена 21. века. То је она иста што је поредила смрт детета са
смрћу њеног пса. Пред тужном мајком која
је сахранила дете. То је иста она што је тверковала уживо на телевизији, и то
лоше (ако и постоји добро тверковање, али ово је било болно непријатно). На
страну то ко јој је и зашто доделио награду, али доспело je у медије и представља се као узор понашања и успеха.
Прво сам помислио да је цела Србија један окрутан социјални експеримент, али
онда сам закључио да нисмо много гори од остатка света. Већ се усталио термин
"идиократија" за друштво у којем живимо. Како време одмиче, све ми се
чини да човечанство неће уништити тоталитарни режим, како је Орвел страховао.
Уништиће нас сопствена глупост. То су предвидели аутори филма
"Идиократија" и данас се згрожавају што се половина ствари описаних у
филму већ одиграла. Иако филм то предвиђа да ће се десити тек за 500 година.
Памет, морал, вера, национална и лична освешћеност.
Одузмите ово човеку и моћи ћете с њим да радите шта хоћете. Он онда не зна који
је исправан пут за њега; не резонује јасно шта је добро, а шта зло; не поседује вредности због којих би се борио
јер је његова једина вредност његова лична корист - а то, опет, мери по ономе шта поседује и како
га други прихватају. Он, дакле, нема ни сопствену вредност. Све је безвредно и
нестабилно осим новца. Неки капиталистички нихилизам.
Постоји теорија да се на систематском заглупљивању
ради да би други манипулисали нама у своје политичке сврхе, и то је посредно
истина. Људи се заглупљују да би били потрошачи, робови који неће постављати
питања и чак неће ни препознавати да су робови. Имаће своја три оброка и
неограничен интернет.
Деца и млади, па и они не толико млади, све мање
размишљају, све више очекују да им се истина пружи, сервира, уместо да је сами
потраже. У ствари, више и не маре за истину. Свет посматрају из своје
перспективе и то је једино што је важно. Немају критичку свест јер их мрзи да сувише дуго и сувише дубоко
размишљају. Можда им се одговори не свиде, па буду тужни, а то не желе. Још
мање желе да се због тога покрену у опасно делање, јер долазе генерације лењих
кукавица. А можда страхују да ни не дођу
до одговора, па се осете глупим. Mодерно друштво не трпи несигурне и они то
неће да буду, желе да буду прихваћени и "вољени". Пливају низ воду,
куд и сви. Ни не маре ако их то баци стрмоглавце низ водопад. Много је теже
одупрети се току. Онда често останеш сам у својој борби.
Кроз целу људску историју су најглупавији били
најгласнији. Али раније су паметни били довољно храбри да их ућуткају или бар
пруже другачији начин који силније протресе човекову душу и разум. Данас је
глупих много више. Много су гласнији. А паметни се повукли у пужеве кућице. И
њих је омамила борба за еуро. Некад и борба за пуко преживљавање.
Шта треба урадити? Говорити паметно, поступати храбро,
сведочити личним примером пољуљане вредности. Покретати друге, стално и изнова,
свако по својим даровима и могућностима. Имамо одговорност пред својим народом,
па и пред човечанством, одговорност пред децом која долазе, одговорност пред
Богом - ако у Њега верујете. Ако не, опет мислим да имамо много заједничких
разлога за заједничку борбу. Јер свет одлази дођавола.
Имена ситних људи не треба ни да спомињемо. Имена
великих људи - стално и изнова. Будалаштинама неморалних не треба да се смејемо
или да им се подсмевамо. Они тиме унижавају човеково достојанство, ако се и
може ниже спустити. Своју децу треба да васпитамо и дисциплинујемо, треба да
причамо много са њима, а не само да их тетошимо и препуштамо медијима. Не смемо
заборавити своју историју али не због мржње према непријатељима, но због љубави
према прецима и због лекција којима нас и даље уче. Мање медија, више књига.
Избацимо ничим образложено "ваља се- не ваља се" и верујмо користећи
разум и смернице Цркве. Не дајемо своју природу странцима, да се
злоупотребљава, и чувамо је као јастук на ком спавамо. И још много тога. Али
најважније, апсолутно најважније...
НЕ ДОЗВОЛИМО ДА ПОСТАНЕМО БУДАЛЕ.
Сличан текст овде
Коментари