Свети Василије Велики је још у детињству научио значај заједништва и љубави, будући да је имао осморо браће и сестара. За његову љубав према Богу и Цркви највише је била заслужна његова бака Макрина, што је, ваљда, показатељ да су целу историју баке из цркве итекако биле значајне и васпитале многе светитеље. У школи се спријатељио са младићем нама данас познатим као Свети Григорије Богослов, што је једно од најдуговечнијих и најплоднијих пријатељстава у историји хришћанства . Био је учитељ говорништва, а убрзо се и замонашио. Све своје имање је разделио сиромашнима, основао манастир, посветио се писању теологије у одбрани истините вере. Веома се истиче добрим делима. Основао је комплекс добротворних установа који га је надживео и добио назив Василијаде: сиротишта, старачке домове, прималнице за странце, болнице... Оштро се противио симонији – трговини црквеним чиновима, и као епископ увео ред међу свештенством. Записао Литургију која се и данас служи десет пута годишње и носи његово име (иако није нужно он једини њен аутор колико је записао и уредио Литургију која је Црква служила). Био је без длаке на језику и поводом претензије владара да се петљају у црквене ствари, не пристајући ни на уцене, ни на претње. Борио се да се зацели антиохијски раскол, а кад је римски епископ захтевао веће поштовање, Василије разочарано жали због „горде римске обрве“. Својом теологијом је припремио победу Православља на Другом васељенском сабору, иако је није доживео. Свечарима срећна слава, а свима нама празник. Свети оче Василије, моли Бога за нас!
Коментари