Брату који вапије за сусретом са прозорљивима, а
није у могућности. (Прозорљиви су они који имају дар од Бога да укажу на
будуће, махом велики подвижници, махом тај дар пројављују у ретким и преко
потребним приликама.)
То се не
тражи, то се деси. Она тако делује и тако се даје. И само онима који траже
Христа, а не онима који траже решење.
Иди ка Христу, упорно, смело, а смирено и у љубави и
поверењу, и усмериће те. Не мораш да
знаш будућност, довољно је да прихватиш пут.
Свети Дух ће растерати магле у души и уму, као добар ветар на магловит
дан, теби путнику, и разазнаћеш пут - али само донекле. Тик до наредне кривине,
тик до наредног успона. Али ти буди захвалан на томе. И радуј се неизвесности
наредног успона, наредне кривине. Уживај у путу, макар био непознат, па и
тежак.
Твој је.
Пут је - идеш
ка нечем много вредном. Али вредност циља некако је природно везана са самим
путем. И на море кад идемо, само путовање је део тог искуства одмора, зар не?
Макар пут био напоран али та радост и ишчекивање и присност и друштво вољених
људи, могуће и љубав према онима ка
којима идемо, и промене, све то
доприноси пуноћи радости која се јавља од трена уласка у аутобус, мада се неће
пројавити у пуноћи док у море не уђемо.
Али не би радост била толика без свега оног што јој
је претходило. Укључујући и тежак труд, и жртву, па и храброст да се на пут
пође.
Уживајмо у самом путу, у лепоти непознатог.
Дај, Боже, нико никада никако да ми не дошапне
будућност или да ми да инструкције за моју слободу. Има дражи у неизвесности
шта је иза ћошка и у борбама са својом вољом. Хоћу да вежбам поверење у томе
шта ми Бог дивно и тешко спрема.
Ма колико
гломазан крст био, шири руке да пробијају, јер знаш да бекство не води никуд,
води само на њиву на којој се њихао Јуда.
Држи се
љубави. Кад највише себе дајеш и кад најдубље боли, тад је најчистија и тада
највише чисти. Није ово све ван смисла, веруј ми. Не би веровао колико Бог
слаже и сусрете и страдања и радовања и наизглед случајности. Но буди мудар у
давању.
Не тражи да
знаш зашто и како, никада. Само Му се препусти. Искрено и чисто воли и веруј и
иди куд те то води. И нећеш никада пропасти. Нема шансе. Буде као пакао, боли и
љубав према човеку али прође бол. И боље
него да си туп и мртав у души. Чувај се и не сумњај да је Бог уз све оне који
искрено и чисто воле.
Марко Радаковић
Коментари