Буди добар човек.
Не можеш бити хришћанин ако се не вежбаш у доброти и не узрасташ у њој.
Деца личе на своје очеве, а ми имамо Великог и Доброг Оца. Имао велику одговорност и највећи могући Узор.
Огрезао је савремени човек у бригама о каријери, новцу, изгледу, успеху, но чини се да мало брине да ли је био добар син свог Оца. Да ли је све поверено умножио, кроз своје делање се захвалио и смирено служио другоме.
Нема без доброте хришћанства. Не говорим о доброти као моралној категорији, јер људске су категорије прилагодљиве, променљиве, нестабилне, па некад чак и зле. Људи су мислили да чине добро док су истребљивали целе народе. Говорим о доброти као наликовању Христу. То није тик људска идеја доброте. То је допуштање да Светлост Христова сија кроз нас. Препуштање љубави Божијој да воли кроз нас, и она да расте, а ми да се умањујемо. А не: ја ћу да чиним добра дела и тиме ћу да растем у својим очима. И не: чинићу добро да бих ушао у Рај – хришћани немају такву логику, ми не знамо за такве прорачуне и интересе. Чинимо добро јер је Бог Добар, јер је Он Доброта Сама. Чинимо добро јер смо његови и Он је наш.
Буди добар човек.
Можда они први напори нису увек лаки, нарочито ако смо имали тешку прошлост иза себе и ако није било довољно људи на које бисмо се угледали. Али кад човек почне, уз молитву Богу, кроз сва искушења, кроз све недаће и привремене губитке, ако допусти себи да буде Христов, он неће никада стати. И десиће се дивни парадокс, заиста: он ће смирено прихватити да је најмањи од свих, да је недостојни слуга који чини што је природно да чини, и видеће како Бог чини кроз њега велика дела, како теши, крепи, засмејава, грли. Но добар човек неће, заиста неће, никада ишта од тога приписати себи. Он зна, сасвим самоуверено и трезвено, да то и није његово. Он само ужива у доброти коју Бог даје свету. Он се само препустио љубави Божијој и постаје један незнатан делић ње. И никада за себе неће ни рећи да је добар човек, само се труди у доброти, а то је далеко важније. Нико није суштиснки добар осим Једног Бога. Сви ми грешимо, падамо, имамо мане, но колико је велика радост и надахнуће кад човек учини добро! Не због морала, но због човека којем смо потребни – не због заслуживања раја, но због препуштања Христу да живи у нама и кроз нас.
Примећујем, на жалост, једну погубну појаву, кад се људи горде својом добротом или кад се постављају као они који друге уче доброти, што значи да се уздижу над онима који „нису досегли њихове висине“. Још је трагичније што многи ни не препознају њихову заблуду. Нећете ви препознати доброг човека по речима које говори, јер и демони су слаткоречиви и уверљиви. Нећете ни по делима које чини, јер и политичари зарад интереса даривају и сиромашне и посећују страдале. Доброг човека ћете препознати по атмосфери коју ствара, по благодати Божијој којом дише, по томе колико се она, скоро природно, наставља и шири на оне у њиховој близини који су спремни да је прихвате и даље сведоче.
Буди добар човек.
За време поста много причамо о исхрани, богослужењу, метанијама и исповести. И треба. Али мало говоримо о доброти. О благости, срдачности. О загрљајима, сузама, осмесима, погледима. О гладнима, болеснима, повређенима, онима утамниченима у зидовима и у свом уму. Што си ближи Богу, то више заборављаш себе и хрлиш ка онима којима си потребан. Не због дужности, но због другога. Не због религијске обавезе, но због скока у потпуну и ничим спутану слободу, што јесте љубав.
Крећи се ка томе да будеш добар човек, стално, увек, не умарај се, ма колико те људи повредили, а хоће. Најбољег од најбољих икада, Христа, презрели су и разапели. Не очекуј цвеће и похвале на свом путу, нећеш их сигурно добити, а ни нису ти потребни. Не дајеш да би добио и не рискираш да би ти се исплатило. Ти у давању и пожртвовању истински живиш, биваш сасвим слободан и сасвим боголик, и та и таква љубав нема меру, наплату ни границу. Буди добар по цену сопственог живота. Из перспективе овог света то често нема ни смисла, али ти знаш Ко је победио свет и Ко је победио смрт.
Буди добар човек. Буди Божији човек.
Јер једино тако ћеш бити истински миран, слободан и истински жив.
Марко Радаковић
Фото: Archangel Michael Greek Orthodox Church - Port Washington, NY
Коментари