Не постоје "праве" или "погрешне" особе. Особе су особе. Човек може да направи изборе који воде ка нечем добром и плодоносном, или оне који ка томе не воде. Ове друге свакако може да назове искуством и, ако је паметан, могу да га нечем науче. Ако све то повеже са вером у Бога, може да минули однос, пријатељски или љубавни, доживи као нешто што га је изградило, макар га у томе и повредило.
Али сматрати да су особе генерално корисне или штетне по човека, саме по себи, то ми је збуњујуће и контрадикторно. Особе нису медикаменти и дроге, ни роба са роком, нити ја имам право да људе делим на праве и криве. Не знам шта је те људе довело до њихових тргања и мана. Не би биле те особе штетне, да им ја нисам дозволио. Не би биле, да нисам на погрешне начине желео да зацелим, без суочавања са стварном болешћу, већ њеним продубљивањем.
Јасно, постоје насилници који крче себи пут без дозволе, али не говорим о тим крајностима. То је одвојена тема јер, рецимо, шта може дете пред грубим и хладним родитељем? То се тада више доживи као крст који се изнесе и пронађу начини, с Христом страдалим и васкрслим, да се оспособи за прихватање и пружање љубави.
Ниједна особа у мом животу није била погрешна. Чак и тај насилник из основне школе, научио ме је да се борим за себе. Особе нису погрешне ако свет не гледамо док смо ми у његовом центру. Људи нису тик начини за срећу, успех, лично задовољство и испуњење. Избори могу бити погрешни и трагично је ако их људи на време не увиде. Тужно је ако не схвате да други нису ту да заједно узрастате у љубави (пријатељској или брачној), већ су ту да се вама окористе или отупе бол који немају петље да признају и с њим се изборе. А можда и ако сте ви из тих разлога "ближњи" и вољени.
Али људи нису погрешни или прави. Људи су људи. Добри или лоши, а најчешће смо обоје. Избори су погрешни или прави. Но, опет, некад и погрешан избор води ка Смислу. И у Светом Писму имамо много примера тога. Јосифа су рођена браћа продала у робље и то је водило нечем дивном и историјски пресудном. То не оправдава нипошто грех браће али указује на Божији план са људима који га, попут Јосифа, воле и упорно се не удаљују од Њега. Чак и кад се чини да је све изгубљено. Чак и кад је очигледно да су ти најмилији лоши људи, а ти опет их не називаш погрешнима. И имаш снаге, после борбе са собом и сећањима, чак и да им опростиш.
Разумљиво и сасвим прихватљиво је да се удаљимо од оних који нас упорно повређују и не живе љубав, ма о коме говорили. Чинимо то и поштујући њихову слободну вољу, препознату кроз речи и дела, али и из старања о себи - јер и себе волимо и призвани смо да дар љубави мудро умножимо.
Али не можеш никоме рећи да је погрешан. Нити да је прави. Људи нису математички одговори. Људи су људи. Живот није тек неки тест. Више је песма. Некад нема дефинитивних одговора. Некад, просто, живиш. И у тешким и у лепим тренуцима држиш се Лепоте и Смисла. Тада нема погрешних људи. Сви се римују, носе одређену поруку ако пажљиво ослушкујеш. Сви су нијансе слике зване живот.
Марко Радаковић
Коментари