Крсна слава је прво исказ наше вере, прожете традицијом, али не негира ни модерне токове. Јер и Христос је Увек Исти, а Увек Нов. Само немојмо од славе стварати моду или је сводити само на традицију и обичај, а без вере и душе. Лепо је мени да видим куд коју слику и на друштвеним мрежама са прославе крсне славе. Само немојмо крсну славу сводити на још један у низу „хепенинга“, „партија“, итд. Јер она то није и не може никако и никада бити. Нека и кафића и излазака и коктела и скупоцених ресторана поред обале мора, има ко воли да хаштагује, и немам проблем са тим. Али ово је крсна слава, људи моји. Ово ти је дом. Ово ти је срце отворено. Мајка, отац, дете, супруг, кандило поред иконе, тамјан у ваздуху, молитва у души, Бог у срцу док му се захваљујеш на животу и људима које си окупио. Ово ти је један посебан Оче наш. Ово је: „стајем пред Тебе, Боже, са најмилијима, Ти си нас сабрао и хвала Ти“. То не трпи филтере. То не разуме шта је кетеринг, мораш ти да служиш онима које волиш. Ако то не радиш, а способан си, па омашио си суштину крсне славе. Ово је следовање Христу, кад је прао ноге ученицима. Можда ми то не чинимо буквално, но сасвим се поставимо у улогу слуге, у људској равни – исти смо ми, али ама све ћу ти принети, пружити, дати... Ниси само мој гост, јер гост је у туђем дому, ја свој дом отварам да буде твој. А није ли то Црква? И то се осети. Ако је човеку ум и срце на месту, има духовно чуло и осети колико је вољен. Имам родбину која каже за дом мојих родитеља: ми највише волимо код вас да спавамо иако можемо отићи на више места. Јело је једноставно али најукусније, кревет је најстарији али најудобнији, разговори су најпростији али се највише смејемо. То љубав чини. Свему даје квалитет и постојаност. Ствара најстварнија искуства и најлепше успомене.
И не може то да ухвати фотоапарат, и не можеш то ставити на неку изложбу свету. То се гледа у очи, прислања на образ, грли и љуби, наздравља, пева. Пиксели и камере то учине бљутавим, мораш бити ту, пробати кољиво, разумети човека, прећутно му се захвалити што постоји и што је део твог живота. Неке културе говоре „волим те“ сваки дан и успут се та реч отрца као стари тепих. Ми, Срби, ми ставимо до знања особи да смо уз њу и будемо уз њу. И кад је плач и кад је смех, и кад је мука и у муци тишина.
Разумем ја и животну трку и брз модерни темпо, као и неупућеност оних који су тек почели ка Богу да се крећу. Никога не осуђујем, ко год слави крсну славу, само нек је слави! Слава Богу да је слави! Но да би то имало своју пуноћу, морате да служите онима које волите. Морате да заборавите цео свет и све проблеме и сву политику и да у тренуцима крсне славе, то буде ваше Иже херувими. Сваку животну бригу остављамо, како каже песма, и само се препушташ љубави. Волиш Бога, волиш Светог који те штити и воли тебе, волиш људе које си сабрао, и они воле тебе јер другачије не би дошли. Само љубав. Немам проблем са добром гозбом, иако нагласак не сме бити на њој. Само на љубави. И то оној која темеље гради на Васкрслом Христу. Зато кољиво. Зрно пшенице положено у земљу устаће, преминуо човек једнако, већи и живљи него раније, преображен у Богу.
Та свећа на вашем столу гори вековима, сабира у себи Живог Бога, вољеног Светога, све наше вољене, били нам род по крви или духу. Не прилагођавајмо то духу времена, никада. То не може да се слави у ресторану, мора у мом дому, ја морам врата да отворим, ја морам да пружим руку сваком, јер је мој. Јер му се радујем. Желим да буде део мог дома, моје породице, јер породица је много шири термин но што мислимо.
Не заборави, кад је крсна слава, твој Бог и твоје срце , то ти је најважније. Риба ће се можда распасти, или печење загорети, можда је било мало мезе или можда ти није финансијска ситуација довољно добра да обезбедиш које си желео – но слави Бога. Само слави Бога. Због њега и због свега што даје, на првом месту топлину твоје породице и те дивне, прелепе људе. Крсна слава, дивна прилика да причаш, грлиш, захваљујеш се и молиш.
Не може то, не може никако и никада, имати смисла и дотаћи срце икоме осим оном ко ти већ откуцај срца зна.
Славите Господа јер је добар!
Марко Радаковић
Коментари