Пустите бивше љубави, пустите оне што вас боле.
Не мрзите их, гледајте их као птичице на гранама вашег дрвећа, морају да иду даље. Улепшали су једне тренутке, опевале једне радости и не желе да остану, окрутно би било присилно их задржати у кавезима.
Не узвисујте их. Да су те љубави биле праве, не би се завршиле.
Можда сте и ви те птичице, а вама су те везе ти кавези – ко зна, суштина је иста.
Све, ама баш све, што у животу форсирате и гурате мимо сопствених снага, ако падате и посрћете и не проналазите начине да се усправите, то не вреди заиста те борбе.
Кад је љубав искрена, свакако да не траје без потешкоћâ никада. Али љубав не постоји, пре тога, по цену губљења себе и онога што нас чини нама. Некада то касно увидимо, али важно је да увидимо.
Пусти, не држи, не пати, не страдај сувише, буди слободан.
Ако се не осећаш слободно са особом која би требало да ти буде најбољи пријатељ и после Бога најпоузданија узданица, шта радиш то и зашто? Та особа је потребно да ти буде дом, сигурност, подршка, охрабрење, најмилији, најблискији твој, једно тело, једно биће с њом да будеш.
Питала ме је пријатељица недавно да ли да остане у браку, просто сам јој рекао да саветује себе онако како би саветовала своју ћерку да је у истој ситуацији. Каже, сасвим сигурно би јој препоручила и подржала је да оде, али не зна да ли би себи исто саветовала. Каже, шта ли би ми Бог рекао? Но ако би ти свом детету желела мир, па зашто не би и добри твој Небесни Отац теби? Зашто бар слично не заволиш дете у себи? Отарасимо се формализма. Да се разумемо, овим не подржавам икада и на икакав начин олаке раскиде и разводе. Бог ми је сведок, а и многи други, да се залажем за борбу до крајњих граница. Одржите и бракове и везе, ако у њима узрастате, у љубави, доброти, вери и нади, ако растеш ти као личност али и сваки члан твоје породице, јер вас љубав мотивише и Бог кроз њу препознаје као Своје, и само даје. Ако сте саслушани и утешени, подржани и помогнути, изборите се. Дајте другоме и времена и стрпљења, јер љубав то изискује. Ружно је пресећи и пре него што је љубав продисала и затворити прилике пре но што је други имао шансу за променом. Ружно је учитавати своје идеје о другоме док му ниси дао времена да то оповргне. Неопходно је трезвено бити послушнији Божијим заповестима о љубави него својим замислима шта теби треба и тако сагледавати љубав, као интерес и примање. Али не трпите икакве насилнике, психолошке или физичке, ни упорне лењивце, јер и брак и веза су обострано смирење и труд и пожртвовање. Тема сложена у приликама кад мало људи чита дугачке текстове на друштвеним мрежама.
Пустите, лакше је него што мислите. Најискреније желим све најбоље свима који су наставили даље. Овим, исто тако, поручујем да често нису важни кривци, некада нико није крив, просто не иде и не може да иде даље. Зато је пуштање и важно и ослобађајуће.
Још једном- разликујте привремене недаће и прилагођавања од празнине и остављености, док сте, тобож, у некој вези, благословеној или не.
Но тешка тема, са нијансама колико је и људи и веза, само сам је начео. Слободно допуните у коментарима.
Будимо утеха и охрабрење једни другима. Савет, опомена смерница. Али никада осуда и прекор.
Марко Радаковић
Коментари