Заљубљеност није противна љубави, она може и не мора да буде њено предворје. Многи кажу како је заљубљеност сва у телесном и страсном, а љубав да је сва духовна и вечна. Али ова подвојеност на физичко-духовно нипошто није здрава, ни утемељена у Божијем Откривењу.
У суштини, заљубљеност може да буде предворје љубави, за-љубав, а може да буде пука острашћеност и похота, но тада не би ни требало говорити о томе као о заљубљености. Исто тако, многе "љубави" нису заиста љубави, многе су психолошке клопке у које људи упадају, нездрава везаност која је плод неистражене таме у нама. То нам не даје за право да сваку љубав окарактеришемо као уобразиљу психе, зар не? Тако да не бих рекао да је здрава, племенита заљубљеност лоша, макар и идеализовали особе у том периоду, макар се и јављала страст, она може да буде предворје љубави. Ако и не узрасте у пуноћу љубави, зар је она почетна жеља и нада и жудња била погрешна? Зар сви ми, чак и у љубави, помало не улепшавамо особе? Важно је да имамо оријентире и да не скренемо од мира, истине и Бога.
Ако ћемо посматрати Свето Писмо, можемо рећи да оно приказује и добре и лоше стране заљубљености - ако заљубљеност нема у центру Живог Бога, може да води у пропаст. Тако имамо примере Адама и Еве, Исака и Ревеке, Јакова и Рахиље, Руте и Воза, и можда пример који највише упозорава: Самсон и Далила.
Вратимо се на ову нездраву подвојеност на духовно-телесно. Кад говоримо о зрелој љубави између мушкарца и жене, она је духовна и телесна, и страсна и вечна. Неке страсти нису лоше по себи, многе су благословене, дате нам за велике ствари, рецимо, да будемо саучесници у чуду Божијег стварања приликом зачећа. Али том дару морамо приступати крајње одговорно и трезвено, у љубави.
Сваки човек је духован и телесан, не може се то подвојити, Бог га је је таквим замислио, и тако га је створио од праха земаљског и даха који долази од Њега, то човека чини човеком. Као такав, он не може волети тик и само духовно. То је крајње бесмислено. Родитељ ће природно хрлити да грли, љуби, негује, штити, храни, успављује своје дете, он то не може без додира и мимо материје. Сва природа у Божијем Промислу тиме је устројена, чак и немуште животиње тиме се крећу. Иако је човек далеко већи од животињâ, он се не одриче телесног, напротив. Дубоко га поштује, воли, негује, узводи ка Богу, наше је тело храм Духа Светога.
Да ли је заљубљеност телесна? Да, јесте, али права, благословена заљубљеност је итекако и духовна. Исто тако, и љубав није само духовна, већ и телесна. Или има међу нама оних који неће загрлити и пољубити вољене људе, који их неће нахранити, принети им лек, који неће помиловати дете или супружника? Напослетку, сви улазимо у храм и љубимо икону, а зашто бисмо ако је наша свеза само духовна? Целивамо ми Свете мислима, осећањима, молитвама, али ту је и целив иконе, моштију и конкретна дела којима им подражавамо. Чему, напослетку, и Причешће, храњење Хлебом и Вином, тј. Телом и Крвљу, ако се само „на духовној равни“ можемо сјединити с Господом?
Православље је телесно колико је и духовно, јер верујемо да ће васкрснути тела колико и душе. Али је кључно да не дозвољавамо да слабости тела надвладају наш дух, сходно Христовим речима како је „дух срчан, али је тело слабо“. (Мт. 26, 41). Ово није осуда тела, но препознавање његових слабости али и одговорности. А те слабости често могу да поколебају дух. Истина је, дакле, да Православље не мрзи ни тело ни телесно, но препознаје његове слабости, као што препознаје слабости духовне. Православље не осуђује заљубљеност, знајући да може водити ка љубави и побудити многа племенита и Богом благословена осећања. Оно само упозорава на трезвену пажњу и одговоран однос према свом и туђем телу, али и према својој и туђој души, као и на контролу свих својих страсти.
За крај, неки нецензурисани цитати из библијске "Песме над песмама".
„Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.“
„На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.“
„Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.“
„Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.“
„ Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.“
„Лепа ти си, драга моја, лепа ти си… Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима. Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби. Отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог.“
„Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи. ”
Марко Радаковић
Коментари