Каже Христова парабола:
„Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.“ (Мт. 13, 45-46)
Није Христос рекао да је Царство небеско као бисер. Него као трговац који тражи нешто највредније и кад га пронађе, продаје све што има, јер зна да значај бисера далеко надилази све што има, зна то врло добро јер је трговац и препознаје шта колико вреди.
Свикли смо на идеју да је Царство небеско награда коју добијамо ако се понашамо у складу са Божијим законом, што јесте тачно, али и није цела истина.
Верујемо и да је Царство небеско – вечан и постојан смисао, мир, правда, љубав. И то је тачно.
Али шта ако није смрт тренутак када одлазимо у Царство небеско, нити Други долазак Христов?
Шта ако већ сада и овде тамо улазимо, шта ако овај живот није само стање без раја већ уношење Раја у свет и узношење света у Рај?
Шта ако је Рај природно повезан са путем ка њему?
Ето, Царство небеско је као трговац који тражи добар бисер – Царство небеско је и наша жеља и наша потрага. Већ у нашој жељи за Царством Божијим, у намери и потрази за пуноћом смисла и љубави, већ ту просијава Рај. И када га нађемо, када га препознамо, ако смо паметни трговци, све ћемо своје продати да бисмо га задобили, то јест, нећемо се либити да све своје изгубимо јер врло добро знамо да је Рај једино наше истинско имање, то јест, једини наш Дом.
На слици је процес тражења бисера.
(Марко Радаковић)
Коментари