Кад би велики Свети Илија могао да стане међу нас, шта би рекао, шта би питао? Он, којег поштују хришћани, Јевреји и муслимани, и име му с љубављу спомињу? Илија, повезан са догађајима долазећих данâ пре него што ће се историја преобразити у вечност, и са овим животом пре но се силом Божијом ишчаури у живот непрегледни? Илија, који није умро обичном, физичком смрћу; који је причао са Христом на Тавору и био архетип и узор Јовану, сину Захаријином, Светом Претечи?
Можда би нас питао поштује ли се још Ваал. Ми бисмо рекли – не, не поштује се више Ваал, то лажно божанство, а у ствари демони маскирани у бога. Храмови су Ваалу порушени, име му је заборављено. Нико му се не моли, нико му не богослужи.
Но он би питао, вероватно, у својој ревности и прозорљивости – зар се више не жртвују бебе и деца? Зар се не приносе на олтар личног и привременог бољитка? Бог дарује нови живот, Бог Родитељ само благосиља да и други, за време овоземаљског живота, буду Његове слике, да буду овоземаљски родитељи Његовој деци. А ти не-родитељи, да би себи олакшали, да би себе окористили, убијају тај дар. Често себе правдајући и друге оптужујући, они Божију децу приносе сечиву, одричу им и личност и постојање, препуштају их забораву. Мисле: ако није узрасло то није човек, ако није помислило то није биће, ако је мало уздаха у плућима и живот је мање вредан. Но не жртвују децу само телесним убијањем, већ и занемаривањем, тела им одржавају али им нежну и рањиву душу повређују, често и убијају, јер их искрено не воле.
Не жртвујете ли, дакле, ви, људи модерног времена, своју децу, на олтару свога самољубља, уз молитве и жеље за личну корист?
И шта бисмо му одговорили?
Можда би нас питао постоји ли и даље ритуална проституција. И ми бисмо рекли – не, то је оставштина мрачних времена.
А он би, иако одговор зна, питао: зар се више не жртвује чедност, честитост, чистота, зарад привремене користи? Девојке и жене зар нису склоне да себе своде на телâ за употребу, на безлично месо и кожу, ткиво и течност? Не претварају ли себе у бездушне појаве, само да би зарадиле, биле виђене, препознате, лепо одевене и зналачки прекројене да задовоље туђе ниске потребе? Зар и многи мушкарци не чине то исто? Зар се више не кастрирају, не самоповређују и не уживају повређујући друге? Често и у облику забаве и заносне песме? Ви, дакле, немате више верске ритуале у којима се то чини? И где је граница, да ли ишта мења уколико то не везујете са религијом? Ви обожавате, макар то и не препознавали и не знали. Непријатеља то не занима, брига га да ли сте исцртали пентаграм или подигли кип Ваалу, он препознаје ваша дела као своја, таман да носите крст око врата. Он похотно подмеће таму, и пријања и прислања се на мрак у вама, чинећи вас његовим, чинећи вас отуђеним од смисла, Бога, живота и себе.
Биће, ни звезде не обожавате, њиховом вољом се не водите? Немате жељу да вирите у будућност док вам цртају карте, бацају пасуљ, призивају покојне, одбијају и пљују на Свемогућег Бога Љубави? За страх не одлазите да га лажни свештеници од вас одсеку и салију, за проблем не идете ка њима да вас злом силом преваре и од Бога удаље?
И шта бисмо му одговорили?
А Свети Илија је видео и препознао Сунце Правде, он је целим својим бићем указивао на Њега, и то чини и даље. Призива огањ и моли кишу, као верни сведок Бога Који дела и присутан је, макар га и сви добацили. Ево, ко је данас био на Литургији, велики Свети Илија је стао међу нас, и ми знамо да је, силом благодати Божије, он данас наш најприснији, најдражи и свакако један од најсилнијих молитвеника пред Господом. Али је исто тако и једна од најживљих опоменâ и није случајно што га је наш народ запамтио као „строгог свеца“. Не зато што Свети Илија мрзи икога, или он сâм кажњава икога, већ што је делао, страдао и Божијом силом чинио велика чуда у време када је вера била најслабија. Свети Илија нас позива на будност и ватрену ревност, позива на покајање и промену, на истрајност, подсећа да и природа може да страда због наше себичности, опомиње да је непрепознат и непокајани грех – смрт.
Само будимо будни. Без осуде према грешнима али немојмо се заварати и упорно корачати путевима греха. Сетимо се свега онога што је Свети Илија чинио, свега што и данас може да нас пита.
Свети славни пророче Илија, моли Бога за нас!
(Марко Радаковић)
Коментари