Било која искрена љубав није протраћен труд и време. Немојмо дозволити да се због ње кајемо или очајавамо. Разумем да су људи имали тешке међуљудске односе и много ружна искуства са особама које су искрено волели. Некада је сасвим разумљив одлазак и прекид односа, и разумљиво је и кајање због некадашњег недостатка трезвености и мудрости, но никада немојмо жалити ако смо волели. Свака искрена, христолика љубав, то је улагање у вечност, отварање срца ка Царству небеском.
Друго су оне „љубави“ које су острашћене, користољубиве, плитке, те се ни не могу љубавима назвати. Ако смо то осећали и имали, и по томе делали, свакако је неопходно да се озбиљније загледамо у себе, да не бисмо срљали у односе који ничем не воде, осим у продубљивање својих промашаја и неговање својих демона.
Али ко год је искрено волео, ма какав исход био, то није протраћено и ишчезло, помогло је, овако или онако, да он буде већи. Љубав није неко емотивно инвестирање за корисну будућност, није ни један од улога у коцкарској партији живота, љубав је Богом дана способност да растемо док се умањујемо, да побеђујемо док се чини да губимо, да се крећемо ка светости и вечности док се многима чини да смо понижени. Христос нас је сасвим волео и пред страдање поручио да волимо једни друге као што Он воли нас.
Никада немојмо жалити ако смо некога волели, ни Христос није жалио што је волео Јуду, па и оне који су Га разапели. Жалио је због њихове издаје и мржње, јер себи су највеће зло учинили. Мало ли нам је пута рекао да волимо без рачунице, не тражећи ништа заузврат?
Исто тако, немојмо ни олако сматрати да смо ми једини истинити у нарушеном односу, човек врло лако постави себе за увек праведног јунака своје приче, а другог као непријатеља. Потребно је трезвено разлучити, не остављајући себе у улози жртве, већ храбро настављајући даље. Бићемо мудрији, чак и храбрији јер, ето, још један страх и губитак смо пребродили, потрудили се нешто да научимо, и колико је само шанси пред нама! Само волети треба, и никада се не умарати! Волети мудро, у истини, у Васкрслом Христу, живо сведочећи сваким пором свог бића - волим, дакле, истински живим!
(Бог) "Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове" (Пс. 147, 3)
"Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа." (Пс. 34, 18)
(Љубав) "Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. " (1.Кор. 13, 7)
Марко Радаковић
Слични текстови овде.
Запрати аутора преко Инстаграма овде и Фејсбука овде
Коментари