„Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.“ (Јн. 3, 8 )
Као младић, нисам имао благе везе шта ове Христове речи значе.
Данас, разумем сваку речцу написаног. Прво опитовано у сурету са људима Духа, касније и лично. И дојадило је да се свако повезивање с тим тумачи као тешка гордост и прелест. И нека буде, не марим више. Кад и како смо дошли до тога да ако људи и кажу да су рођени од Духа, да су горди и прелесни? Па свако крштен и миропомазан, од Духа је рођен! Ама баш сваки! Друго је шта ће они с тим урадити! Колико ће дозволити да Дух кроз њих дела или неће.
И у томе чучи опасност, неизвесност.
Читај као да је теби упућено, баш теби, који читаш.
Дух дише где хоће.
Где Он хоће, ето Га, надахнуће и покренути, променити, обновити, осмелити, обогатити.
Где год Га воља.
И чујеш Његов глас, шапће ти, вуче те, Он је Надахнуће које ти као човек не можеш обуздати и контролисати, Он је топлина која греје тебе и друге, кроз њих и кроз тебе.
Теши, изазива, чак и разљутљује, но у правдољубивости, у старању за друге, у ревности за веру. Да, разљути, чини да делаш, говориш, бориш се.
Свети Дух чини да волиш људе мимо људске логике, но не и мимо божанске: таква љубав није острашћена, она се даје и даје и даје, јер желиш да особа узрасте у боголикост, желиш да буде мали христос, јер сви смо хришћани на то призвани, и баш следујући томе ти и христолико волиш. Мудро као змија, питомо као голуб, ти падаш уморан од те себедарне љубави. Али, гле, како и откуд, Свети Дух ти даје снаге да и даље волиш, исте или нове људе, и да се никада не умараш, чак и да се обнављаш у тој љубави. Губећи много, ти добијаш више. Давајући ти примаш. Нема очигледног доказа томе у људским категоријама, но ти просто осећаш да ти срце расте, да ти куца дубље и шире и топлије - ето, то Свети Дух чини!
И не знаш откуд Он долази.
Ови стихови с почетка су дивно уклопљени у догађај Богојављења, када је Свети Дух сишао на Христа у виду голуба. Голуб је поприлично самовољан, не знаш откуд долази и куд ће, он је слободна птица. На догађај Педесетнице Свети Дух на апостоле силази као ватрени језици, а ватру је тек незгодно контролисати, она греје или сажиже - но замисли да је ниси ти покренуо, но Свети Дух.
Мислио сам, био сам уверен, да Дух долази само и искључиво на одређеним местима. Само у Светом Причешћу и Светим Тајнама. Но, не. Дешавало се и да у Тајнама учествујем па бих се осећао испразно – вероватно јер сам им хладно приступао. Богу је милије чисто срце но празна жртва, обзнањујемо то у свакој молитви док читамо 50. псалам. И дешавало се да се расплачем пред иконом у свом дому или да деца коју подучавам буду својеврсни посредници Божије милости и љубави. Но највише ме разоружа, кад благодат дође сасвим спонтано, убеђен сам, сасвим незаслужено, благодат Божија дође на тебе јер ти је Бог, првенствено, указао милост и очинску љубав, а потом – послао те је другима. Као да ти је указао част – ево, буди Моја рука. Све ово нипошто и никако не говорим само за себе, јер полазим од уверења да Он тако чини са многима, са свима који чине Његово. Као да ти говори: „Волиш ме, видим да си мало збуњен, неснађен, хајде, ево ти овај човек на твом путу; хајде, даћу ти снаге, окрепи га, усмери га, учини му, ћути саучесно у његовој муци - ето, буди ту, имам и њега у свом Промислу, као и тебе. И колико си ти потребан њему, толико је он потребан теби“.
Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
Свако ко чини Божије, он ће да дише где хоће. Земаљски владари, носили круне земаљских престижа или носили круне позивајући се на богове, они могу повредити рођене од Духа али не могу их никада обуздати и утишати. Њихова ће реч остати жива јер је по Речи Живој. О томе сведочи реч записана од прогоњених и омражених пророка и апостола, реч светих из времена гоњења Цркве, али и реч светих које су прогонили они који су некада били епископи и свештеници Цркве.
Дух дише где хоће и дисаће где хоће, силније од сваког човека, јер Он им је дах животни дао. Зар мисле да се Његова сила дâ контролисати кроз покрете руком или слово на папиру? Или да је земаљско сасвим реципрочно небеском? Но Христос се није родио ни у царској ни у свештеничкој породици.
Дух дише где хоће.
Нек понове ово сви, колико год је пута потребно.
Дух дише где хоће.
А кад дише, Он чини ствари узвишене и небесне. И то често чини кроз ствари земаљске, неко би рекао једноставне, свакодневне. Кроз приношење чаше воде болеснику, можда и кад није ни заслужио да буде негован и вољен. Кроз опроштај онима који су нас повредили, желели да нас умање, но ми смо кроз опроштај узрасли. Кроз прегнуће да учинимо људима које не разумемо, чувајући мудрост у Богу, старајући се да будемо мудри као змије а питоми као голубови. Јер није добро ни ако нашу доброту злоупотребе за своју себичност, или ако наша љубав према човеку надрасте љубав према Богу.
Људи Духа, они чине дела Духа свуда и свагда и свима којима желе.
Не постоји ниједна сила земаљска која ће их зауставити.
Ако их и заустави, а имали смо примере многих Светих који су убијени били због своје вере и љубави - гле, диван је Бог у Светима Својима, те после њихове физичке смрти Он дела.
Кукавички је, искрено, што се мало људи усуђује да буду људи Духа. А то је, у ствари, толико лако, лепо и узвишено. Људи се заносе, мислећи да су Свети имали неку посебну предодређеност од Бога, но то није православно учење. Свако може да буде свет и свако је призван да буде свет. Да буде носилац и сведок Светог Духа.
Шта, дакле, чекамо?
Марко Радаковић
Слични текстови овде
Коментари