Какви смо?

Данас смо у цркви читали занимљив одељак из Светог Писма, пазите сад... Што би рекао ђакон - пазимо!

"Али ово знај да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли. И клони се ових. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гресима и вођене различитим пожудама, које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вери. Али неће више напредовати; јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што се десило и са онима. А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вери, дуготрпљењу, љубави, истрајности, гоњењима, страдањима која ми се догодише у Антиохији, у Иконији, у Листри. Каква гоњења претрпех и од свих избави ме Господ! А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени. А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се. Но ти стој у томе што си научио и што си се уверио, знајући од кога си се научио..."

Овај одељак посланице светог апостола Павла Тимотеју (3, 1-14), као да је писан данас.

Нека нас не збуни ово "у последње дане", очигледно је да Павле говори о проблемима са којима се среће тадашња Црква. Често се "последњим временима" сматра период од Христовог првог до Његовог Другог доласка, иако нема сумње да ће се зло намножити пред саму парусију.

"самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви" - довољно је, ко има желудац, да погледа неке Тик Ток  звезде, но они су само једни од многих, заступници једне живе егоцентричне идеологије, не снимају се сви.

"хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни" - живимо у временима где многи све ово ни не сматрају грехом. Ако хуле, сматрају да "праведно" разобличавају лажи којим Црква трује народ, побожност им је исто што и празноверје и фанатизам. Непослушност родитељима се често охрабрује и подстиче, све под изговором борбе за дечија права и слободе. Људи више и не знају значење речи "благодарност", звучи им архаично, у својој размажености често нису захвални Богу ни на чему, чак су и љути на Њега јер им није дао више.

"безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити" Никад се више није причало о осећањима и, чини се, никад људи нису били мање осећајни. Толико причамо о некој "емпатији", а саучесништва ретко где има. Људи не умеју да се смирено помире са животним приликама, а ни слабостима вољених. Кроз клевету, сплеткарење и издају боре се за бољи друштвени статус, прихватајући то као стандард понашања. Није најважније волети доброту колико је постало најважније волети лични успех.

"надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. " - ево једне критике која се највише односи на људе у Цркви. Изгледају побожно, задржали су форму и манире побожности, али сила побожности се увек пројављује у делатној љубави, у "спуштању" пред Богом и ближњим, у томе да уопште не мариш за изглед побожности док је живиш. Многи тумаче, ако немаш "изглед побожности" да ниси побожан - ау, како би онда Самог Христа посматрали! Јер Он је био све, само не класично и устаљено побожан!

Жене које апостол помиње су вероватно биле имућне и неки путујући проповедници су то умели да злоупотребе. Оне се  "свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине." Мало ли је таквих данас! И жена и мушкараца! Постану занесени неким новим путујућим проповедницима, само се данас чешће путује интернетом. Желе да уче а никада се не науче, највише због тога што то не везују са конкретним хришћанским богослужбеним и уопште делатним животом. Само скупљају податке, диве се и фасцинирају, најчешће неким јеретичким и расколничким идејама. Као и гатари који су се противили Мојсију, тако и разни мирољуби неће заиста опстати.

А шта је потребно за добру веру и добар живот? Следовати апостолима, следовати њиховој науци, живљењу, настројењу, вери, дуготрпљењу, љубави, истрајности, гоњењима, страдањима. Знајући Ко нас је научио. Ако живимо по Христовом учењу, на овакаве страшне странпутице нећемо забасати.

Јасно да сви падамо али  се и дижемо. Све написано говори о онима који доследно истрајавају у томе и свети апостол Павле их опомиње. Не из надмености и презира, но по здравој вери и промишљању, у супротном бисмо из обзира да кога "не осудимо" прихватали свако зло које нам у сусрет иде, било кроз нас, било кроз друге.

Марко Радаковић