Зашто је важан Христов родослов који износи апостол Матеј и зашто се он чита на Литургији?
Зато што је увод у догађај Христовог рођења и објашњава величину Божијег Промисла.
Свети апостол Матеј је своје Јеванђеље писао за хришћане јеврејског порекла. Они су врло добро упознати са пророчанствима да ће обећани Спаситељ бити потомак Авраама и Давида. И како Матеј почиње своје Јеванђеље? „Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина“.
Занимљиво је да у изношењу родослова Матеј спомиње и три жене које су биле незнабожачког порекла, чисто да би подсетио читаоце да Божији план сеже даље од једног народа и у себе укључује све, укључујући и незнабошце.
Да ће Спаситељ бити потомак Аврaама видимо у књизи Постања. Наиме, Господ је Аврааму у старости дао сина Исака, но касније од њега тражи да га принесе на жртву. Аврам је натоварио на сина дрва за паљење жртве и са њим се попео на гору, спреман да га жртвује у неограниченом поверењу према Богу. Али Бог га зауставља и тада са њим склапа Савез. Господ каже Авраму: „И благословиће се у потомству твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој“. (Пост. 22, 18). Бог није дозволио да Авраам жртвује свог сина, но видећи његову веру, удесио је да Божији Син скоро две хиљаде година касније постане Авраамов потомак. Он је такође на гору носио дрво (Крст) од којег ће заиста страдати (Гал. 3, 16).
Да ће Спаситељ бити потомак цара Давида видимо у другој књизи Самуиловој 7, 12-16. Господ ово исказује кроз пророка Натана. „Када се наврше дани твоји и починеш код отаца својих, подигнућу потомство твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. Он ће сазидати дом имену моме и утврдићу престо царства његова довека. Ја ћу му бити отац и он ће ми бити син...“
У почетку су Јевреји сматрали да се то односи на Давидову лозу, но будући да су владари те лозе углавном били маловерни и неверни, напослетку се дешава крах владарске династије и јеврејски народ одлази у вавилонско ропство. Развија се схватање да се пророчанство односи на појединца, Спаситеља, чије ће већ и рођење бити чудесно и Богом вођено. Тако Свети Дух чини да Исаија пророкује: „Јер нам се роди дете, син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни.“ (Иса. 9, 6) Док Михеј конкретније пророкује да ће рођење бити у Витлејему (Михеј 5, 2).
Много је још пророчанстава о Христовом рођењу, но у овом одељку Матеј јасно показује да Исус из Назарета заиста води порекло од Авраама и Давида. Важно је и како завршава родослов: „А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.“ (Мт. 1, 16). Није Јосиф родио Исуса, будући да му није био биолошки родитељ, али законски свакако јесте био. Пресвета Богородица је такође потомак Аврама и Давида, праведни Јосиф је био њен старији рођак који јој је само био одређен да је чува.
И, ето, укратко, зашто је значајан Христов родослов. Иначе, предочена икона је приказ Исаијиног пророчанства: „Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из корена његова изникнуће. И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег.“ (Иса. 11, 1). Јесеј је био Давидов отац, дакле, његов потомак ће бити Спаситељ. Неки тумачи чак сматрају да се кићење јелки пред Божић може симболично повезати управо са стаблом родослова Христовог, због чега и звезда на врху указује на Његово рођење, на звезду пред витлејемском пећином. Све дивне "гране" Божијег Промисла воде ка том врхунцу, доласку Спаситеља.
(Марко Радаковић)
Слични текстови: овде
Коментари