Христос не каже у Светом Писму нигде: "Прати своје срце". Али често говори: "Пођи за мном".Илити: "Прати Мене."
Тиме Он не одриче значај човековог срца, напротив, рекао је да ће они чистог срца Бога видети. Проблем је уколико се човек пре Бога поузда у себе и пре Божије воље прати своју. То је онда настављање на Адамово и Евино самољубље.
"Прати своје срце", стално је присутно у филмовима, песмама, књигама о самопомоћи, филозофијама... И док је тачно да човек треба да буде сасвим искрен према себи и Богу, то није довољно да би без промишљања пратио своје жеље. Није све што желимо добро, макар се нама у датом тренутку чинило. Препознавање своје жеље не оправдава аутоматски и борбу за њу. Нити је испуњење наших жеља циљ нашег живота. Не дао Бог да су ми се све жеље испуниле! Страдао бих у својој лудости одавно! И колико су жеље погубне и трагичне, ако Бог Љубави није укључен у њих! Кројити живот по својим идејама и намерама, отуђен од Божије воље, то је зидање својих вавилонских кула, а оне се никад неће заиста довршити ни засјати у замишљаном сјају. Зидање живота без Бога, то је зидање куће на песку, као у Христовој параболи.
Следовање Христу подразумева делање по вери али и жељу по вери. "Да буде воља Твоја", узносимо у молитви Господњој. Можемо молити и "нека буде по жељи Твојој", или следујући Христу: "али не како ја хоћу, већ Ти како желиш".
Aко срце предамо Богу и одржимо га чистим, онда у њему може бити много Богом дане лепоте и надахнућа. Али и тада ћемо знати да пратимо Христа, а не своје срце - свако људско срце може да погреши и обмане.
Бог никада.
(Марко Радаковић)
Коментари